ВЕЧЕРЊА ПЕСМА…
Живот рапаве године збраја,
на цвет бих слетео, као пчела,
мирисе примао као драге госте,
лепој Наташи био паралела.
Радости се не сећам дуго,
не добијам писма, шарених боја,
себе увредим, па кажем опрости,
ниси Болконски, не глуми хероја.
Поштовани друже, песниче Љубо, хвала ти на предивној сарадњи, било је прелепо дружити се поезијом са свима вама из ПоезијеСРБ. Мислим да је доста мог појављивања, што сам имао то сам и рекао, уморан сам, уморан од времена, од свакојаких успомена, од лепих и оних ружних, дође се полако у свему крају… Остаје ми да се припремам за своју излазницу из овог простора лудилишта, у можда неки тиши душевнији свет. Одлучио сам овако некако песнички тајновито, доста је...
Пуно здравља, много среће у раду и животу, жели Вам свима ваш Андреја.
© Андреја Ђ. Врањеш
(Прочитано: 97 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.164 пута)
Poštovani prijatelju Andreja,
Prekasno je za povlačenje iz poezije.
Previše ste Vi u njoj i previše je ona u Vašim venama.
Zato, prijateljski savet, nastavite sa pisanjem jer će tada biti svima lepše, i Vama i nama i poeziji.
Što se mene tiče, ja čekam još puno Vaših pesama.
Srdačno Vas pozdravljam.
Dragojlo Jović
Песник увек пише! Само је питање кад ће да објави?
Поздрав Андреја, пријатељу!