У ПОХОДЕ ГАМЗИГРАДУ
1.
Пре него што сам га посетио
саздао сам све његове куле
сместивши их пажљиво у моју висину
поставио прекрасне розете
сместивши их пажљиво
у моје очи
исклесао музе, нимфе и грифоне
сместивши их пажљиво
у моје у груди
и гробље
у своје
кости
и наравно
побио сам многе робове
и правио многе баханалије
као да ја не знам из овог времена
како се правила историја
из оног времена
И никако нисам хтео да одем
и слушам како ту исту причу
понавља онај брбљиви водич
Тог дана кад сам посетио Гамзиград
одустао сам
да одем у њега
2.
Да би знао да изађеш
мораш знати како си ушао
у ово место
Они те могу пустити
као Диониса с музама и грожђем
као легионара у војсци Галерија
ил као Сократовог ђака
ако си понео
чашу отрова
Ал нико ти у све то
неће овамо веровати
боље да се вратиш
у своју
камену опну
у камену постељицу
да танким пипцима каменог паука
предеш сву ову камену историју
у коју сви верују
Док ја не дођем да те пробудим
давно уловљен
у твоју мрежу
3.
Творче
ма који да си
не заборави како си ме оставио
на овом месту
које служи за препознавање
пре него што се у њега уђе
Ту где ће ме
по природи ствари
на уласку у капију
прогутати један гуштер
Или где ће
по природи ствари
кидисати римски орао на моју
џигерицу
док сам данашњег Икара
скривао у блузи од џинса
Ту где ће ме
по природи ствари
један роб упорно узиђивати
са нежном опном од мог облутка
у камено мноштво
да се у будућем фосилу
никако не препознам
На овом месту
које служи за препознавање
пре него што се у њега уђе
4.
Заборавио сам кад сам ушао
иако сам отуда отишао
а да нисам изашао
У Гамзиградском граду
препознаје се прах мојих стопа
и паучинасто време
нахватано између прстију
док стојим пред Капијом
која ме и даље гута као драга неман
и пред свима вари
у свом организму
Цару Галерију као водичу
необјашњиви су моји археолошки остаци
и тражи да провери
да ли сам платио туристичку
улазницу
5.
На великом пепелишту
неке славне
ватре
Они који су сачували по који угарак
сад су камене кости
у крезубом зиду
Под сваком плочицом мозаика
крију се давне душе
сјатећи ко живи свици
А траже од мене
кад уђох
да вратим пепео ватри
Да би се преко моје ломаче
осветљен видео Град
какав је био у пуном сјају
© Љубиша Бата Ђидић
2013.
