PEŠČANA OLUJA
Drhtim pri pomisli na taj dan,
kao list sam što leluja na grani,
misli zalutale u slepoj ulici
su mojh želja najlepši đerdani….
Mirišu majske ruže kao nekada,
okosnica leptirovih krila i vetra
dopire do šarenih nebeskih struja,
vijuga bučna ulica sred etra….
Srljam sa nestrpljenjem u misao,
raščlanjavam je na trenutke,
polomljene deliće grnčarije,
sakupljam razbacane u sanjive kutke…
U svakom kutu su poznate kose,
i oči koje u sebi nosim,
i čijem susretu radujem se,
kao hladnoj vodi kosač što kosi….
O, da li se radujem tajni,
koja mi tako dugo prkosi
i dok drhtim pri pomisli na tu toplinu,
bliže sam svetlosti koja me nosi….
Taj dan i večnost srodne su duše,
peščana oluja što tišinom hara,
na balkonu osmehom luduje
čekanje kao gospa sred bulevara…
(c) Miladinović Sandra