БЛАГО МЕНИ – Миленка Весић

БЛАГО МЕНИ

Благо мени што умем и знам
платну душу да дам
па понос и ја, раме уз раме,
да никад нисам сам.
Просипам боје,
уносим наде своје,
сав жар, лепоту, сјај
и то траје и цвета,
не назире се крај.

Од среће блистам,
док дела листам,
а кад чујем, лепо је знај
или личи на рај…
Осетим да замирише
на живот и срећу
и кунем се тад,
баш стати нећу…
Обећам то себи,
а зашто неби
кад умем и знам,
платну душу да дам.

Е сад нек платно говори,
ја ћу да ћутим
у скромности својој
и даље слутим
да ће многи, многи,
зидови неми и бели
бити застрти цели
и да ће чути ехо
кроз прелепе боје…
– Ето и то је моје.

© Миленка Весић