U porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg
prilazim priprati da upalim sveću
da me pomiluje ko raba poslednjeg
da Svevišnji daruje i meni sreću
Iz priprate krećem pun vere i nade
dok reči molitve iz duše mi lete
pogled mi odluta, na anđela pade
što pojavom obasja ikone svete
Prilazi polako ta devojka mila
ko blagost se spusti da upali sveću
sa očima lepšim od cvetnog Kurila
o Bože, da li mi to donosiš sreću
Ka priprati promica bujica ljudi
u pokajanju svoje ruke da sklope
da grešnima Svevišnji nadu probudi
da grehove svoje pred Bogom istope
Predivnog anđela izgubih iz vida
uzalud se propinjem na prste snažno
zbog tuge u duši sve u meni rida
o Bože zar je sve ovo bilo lažno
I sada na raskršću Srpskih vladara
kad krenem na molitvu za vreme posta
kod proprate krvari rana mi stara
što sećanje na tebe jedino osta.
autor
Jovica N. Đorđević
18.122024g.
