PRONAĐENA OMAMA – Zvjezdana Preradović

 

 

 

 

 

 

Zvjezdana Preradović, Beograd

PRONAĐENA OMAMA

Zna li ljubav krasnopevom
ocaklinu svoje odanosti,
k’o plamičak u traženju,
k’o odlaganje večnosti, prepozanti.
Moje oči, od suvog vina
purpurom tvojih zenica se poje.
U bludnom penušcu odložismo Večnost.
A trebalo je mnogo…
….. mnogo sunaca unedriti i zalučiti.

Tražismo se u džepovima lutalica,
na obalama reka prolivajući omamu.
U brokatnim kićankama što  se uz bedra sljube pronađosmo vetar.
Na uglu gde crtaš tuge  zakitih hibiskusom nedra.

Siđi niz šume eho.
Pusti obećanja strninom brda.
Ne ostani prašina na putu.
Nudim ti ciklame sa vinskim mirisom zagrljaja

Настави са читањем “PRONAĐENA OMAMA – Zvjezdana Preradović”

Arsenije Loma-Miroslav Krnjeta

Kroz vatre si gazio
sa sabljom se rodio,
sve šume,reke,planine,
pevaju ti pesmu srbine.

Barjake svetosavlja srbijom podigao
borbama zulumćare kumbarama oterao,
svaka zora krvava ti bila
sabljama sekao sultanova krila.

Rudnik planino šalji orla
pretekao junak barut groma,
vetrova sloboda,Takovo,Topola,
okove skida Arsenije Loma.

СЛИКЕ

ЗРНО ТАМЊАНИКЊЕ – Првослав Пендић Пенда


ЗРНО ТАМЊАНИКЕ, – Првослав Пендић Пенда, Крушевац

ЉУБАВ И ВИНО – Александар Милановић, Крушевац

ЉУБАВ И ВИНО – Александар Милановић, Крушевац

МОЗАИК ЉУБАВИ – Дуња Јовановић, Гимназија Крушевац

Дуња Јовановић, Гимназија Крушевац

ЉУБАВ У ЧАШИ – Емилија Николић, Пирот


Емилија Николић, Пирот

ЉУБАВ ВИНОМ БОЛИ – Првослав Пендић Пенда


Првослав Пендић Пенда, Крушевац

ЉУБАВ ВИНОМ БОЛИ

Вино! Вино, црвено дајте,
А ви господо засвирајте.
Запевајте о њој и вину,
Да ме опију не дајте!

Вином точите бокале
За љубав њену и очи плаве.
Њима прво, па да запевају
Ону о мајци кад преклиње сина.

“Мани се вина, само њу воли
Ти се вином тешиш, а њу вино боли”.
Свирајте господо свирачи!
Ту, баш ту ми запевајте.

“Дајте вина хоћу лом
Дајте музику на сто”.
Руменијег дајте ко образи њени,
Хладној зими, плавој жени.

Свирајте господо свирачи!
На танкој жици ме нађите,
Од дима и вина будите јачи
Душу ми на памук вадите.

Вино, вино ми дајте
Лек за душу отпевајте.
Хоћу да чујем крчму и планину,
О крчмарици и руменом вину.

Ноћас да ми нисте сели.
Ноћас кафану и вино певајте,
Нек’ заћуте ”Багремови бели”
Певајте ми ”Виногради зрели”.

Почните са граном од бора.
Хеј Марице вина нам донеси,
Ноге босе нек’ милују росе.
А кад сване рујна зора,

Вино и свирачи нек ме кући прате
Њу нек ми пробуде, па нека се врате…
Ипак има нешто што се више воли
То је љубав њена, која вином боли.
Настави са читањем “ЉУБАВ ВИНОМ БОЛИ – Првослав Пендић Пенда”