Љиљана Соколовић, Прокупље
ПРЕТАКАЊА
Чекам да ме отвори то вино,
Затворено и устављено
Задатим, а унапред издатим
Оквирима,
Тим слабашним стакленим границама,
Хладним сутрашњим крхотинама,
Што покушавају да зауздају
Величанствене пламтеће светове
У твом оку.
Хрлим ти сваким наредним гутљајем,
Све извесније и све лакше,
Мекано и опојно,
Детиње чисто и огољено.
Радосно расцветавам и свесно самоуништитељно
Подижем своја једра пред овом буром што надолази.
Сваким гутљајем исписујем нове најтише речи
На твојим уснама, тек испиљене.
Чекам да ме отвори то вино,
Да се винем у твоје дубине
И коначно отворим себе, заробљену и устављену
Задатим, а унапред издатим оквирима.
Неустављена силина једино љубављу уобличена,
Вино што нас пресипа, растаче и васкрсава.