Lelek krotkih nebesa ne čuju,
pritisla tmina drevnih demona;
još uvek jadne duše nam truju,
zadahom raspalih faraona.
Satanske zveri nude nam guju,
duše nam smradom vekovnim gnječe;
i niko neće da satre oluju,
nevina krvca poljima teče.
Podigni glavu tlačeni rode,
da svete duše grehom ne blate;
učmali zadah nek sobom vode,
đavoljem grotlu neka se vrate.
Spasi nas Bože demonske bede,
nek svetom teku prozirne vode;
da pastir svoje stado povede,
stazom časti, pravde i slobode.
autor
Jovica. N. Đorđević