Дан: 14. октобар 2023.

ЈЕСЕН ЖИВОТА – Мирослав Мирко Стојадиновић


ЈЕСЕН ЖИВОТА

Што порани јесен рана
Чини ми се јуче било
Дал ми стиже зима врана
Или ми се само снило.

Нису снови но су јава
Замренила ноћ бесана
Црне мисли роји глава
Испред мене дан без дана.

Сад ме греје зима хладна
Обамрла душа мрени
Дал ме чека судба гадна
Или само гроб ледени.

Кад на небу светли звезда
Мене црна моја чека
У окриљу трнов гнезда
Да битујем до навека.

Стари су нам говорили
Кад закљуца црна врана
Од судбе се не сакрили
Коб је наша зацртана.
Настави са читањем “ЈЕСЕН ЖИВОТА – Мирослав Мирко Стојадиновић”

НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ – Љубодраг Обрадовић – IN THE BEGINNING AND AT THE END


Сајам књига у Крушевцу 2023. – Љубодраг Обрадовић говори песму уз
музику “Adagio-JohannSebastianBach”:

НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

И на почетку и на крају,
одувек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.

Оно прошло, нас не дотиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.

Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.

Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.

И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли,  сан да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.

Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.

А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.

Стићи ћу до краја,
свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком…
Ко остане, нек се весели!

И на почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…
Настави са читањем “НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ – Љубодраг Обрадовић – IN THE BEGINNING AND AT THE END”

MRTVI SU NAJBOLJE DRUŠTVO – Jasmina Dimitrijević

MRTVI SU NAJBOLJE DRUŠTVO

Svetlucaju kapi kiše dok mermernom pločom klize,
k`o da se iz staklastih očiju gorka suza sliva.
Sudbina te vrti u krug,pravi životne reprize,
da jedan nesrećnik stoji pred drugim što tu počiva.

Znam da bi puno rekao ,al` usta ostaše nema.
Samo me sa izbledele slike prazni pogled prati.
I dok se tako gledamo u meni živi dilema
da li će tvoja prošlost znak mojoj  sadašnjosti dati

Neću čitati sa slike kakav ti je život bio.
Sebično ću pričati kako se moj nesrećni ruši.
Neću želeti da znam šta si ti pokojniče snio,

podeliću sa tobom sve ono što nosim na duši.
Shvatam dok ovde pred tobom  provodim zadnje minute,
mrtvi su najbolje društvo,samo slušaju i čute.

© Jasmina Dimitrijević, Srbija

SUDBA

Hej sudbino, kurvo, izdajice,
što mi dobre karte ne podeli;
zašto mrsko pljuješ mi u lice,
kad na kocku stavljam život celi.

Zašto tugu u me osokoli,
satra sreću iz grešnih nedara;
pa udari gde najviše boli,
odra kožu sa nežnih rebara.

Što skrnaviš nabujalu mladost,
te zalomi cvetak u povoju;
što povredi jedinu mi radost,
belu ružu najmiliju moju.

Sa nebesa Bog nam ruke pruža,
milost sveta skinu teški jaram;
te zaceli jedina mi ruža,
verom sudbo i ja tebe varam.

autor
Jovica N. Đorđević