ИМЕ СРЦА…
Има ли смисла
што постојиш
ако не прашташ
ако не волиш?
И да ли може да
заголица
машта без звезда
и без огњишта?
Има ли воље
ако без муке
себи пронађеш
постељу меку
да у њој оштро
сечиво задаш
души што ропће
у пепелу?
Не да јој да се
инати луда
не дај да срцу
постане друга,
не да јој мира,
нек у самоћи
сања велике
небеске очи…
и руке што је
понекад теше…
Не није добро
да буде чешће…
Зашто?
јер неће расти ко јавор
неће спознати најлепше
риме
пусти је нек се мучи
док шапће, учи да љуби
његово име!