Ja život slavim danas
u vremenu prečestih umiranja
ne dam da crnilo smrti prevlada
ne dam da ičija duša strada
i nemam svećice i lampice
i nemam vesele drugarice
tiho i mirno Gospodu se zahvaljujem što neke ljude poznajem
što s njima i u njima trajem
I milion razloga za patnju imam
i milijarde tudjih nesreća znam
i rado bih zaplakala
deo života svog najmilijima dala
još malo ih sačuvala
al’ i takva eto,
ja danas život slavim
iako dani crveni sve više postaju plavi
iako se crnilo i meni u očima zaglavi
ali ne,
danas ne
danas je neko tužan zbog mene i meni zapevao
danas mi delić svoje duše dao
nije vagao, nije smišljao
jednostavno je zapevao
onako kako se peva proleću
u kolevci detetu
grunule su suze radosnice, rasterale setu
u vremenu umiranja
ja sam se ponovo rodila
ustreptala, proletela
a ne rekoh mu ni hvala
ul’ možda jesam
stvarno ne bih znala
ali ovaj dan, ovaj sat,
ma tren ovaj
za sva blaga sveta ne bih dala
hodam ulicama, lebdim
I ponavljam naglas
Gospode, na njemu ti hvala.
Svetlana Tadić
