ВРЕМЕ ЈЕ ЗАИСТА ЧУДО – Андреја Ђ. Врањеш

ВРЕМЕ ЈЕ ЗАИСТА ЧУДО

У њега су стале љубав и мржња,
ход и лет,
туга и радост,
осмех и цвет.
Све оно испрати,
слон и буба једнаки по њему се крећу,
најдужа прича.
Што год дође,
буде и прође,
не стоји,
пролази, пролази,
а постоји.

Настави са читањем “ВРЕМЕ ЈЕ ЗАИСТА ЧУДО – Андреја Ђ. Врањеш”

СКЛОПИЋУ РУКЕ И МИСЛИЋУ ПЛАВО

Благо пева ветар,
Блажено од раних јутара,
на крилима верности,
злаћано сунце звезде умива.

Мила зора чисте душе,
зраком брише, чудом ствара,
као хор сребрних звона,
сан небом осликава.

Олуја бескрајна што таји путе,
Давном је љубави у молитви саздана,
Дарује ми освајачку храброст,
да склопим руке и мислим плаво.