Дан: 3. октобар 2022.

НЕВЕРОВАТНИ ДОЖИВЉАЈИ РУЖЕ – Инна Начарова

НЕВЕРОВАТНИ ДОЖИВЉАЈИ РУЖЕ

Један жбун руже растао је у сред честара на крајичку села. Давно из села разишла се сва омладина. Неко је у Софији, а неко даље по свету. У селу остали су само старци, који су се сећали бораца за независност. Међу сеоским старцима живели су муж и жена, Петко и Пенка. Они се више и нису бавили повртњаком. Петко је често гласно читао Пенки стихове и књиге. Дуго су разговарали о ономе што је прочитано. Ишли су у шетње по околини. Управо до ружног жбуна и назад. У пролеће су се на ружном жбуну појављивали цветови. Пенка је увек брала по једну ружу и стављала је у седу косу. Петко ју је
посматрао и видео је уместо седине њене црне раскошне коврџе као у младости. Увек ју је волео. Пола века прошло је од времена када је узео ружу из њене косе и од тада они су увек заједно. Сваки пут Пенка се дивила суседству расцветале руже и шипрагу дувана. А Петко јој је одговарао да је дуван мушки принцип, а ружа – женски. Они су увек заједно. Слушала је ружа њихове чаробне речи и руменела је од њихових заљубљених погледа. Била је уверена да она има љубавну везу… са дуваном.


Аутор: Инна Начарова, Русия.
Превод на српски језик
Радислава С. Бокшан Србија

 

ПАСАЖИР – Андреја Ђ. Врањеш

ПАСАЖИР

Ако је лутао,
лутао је да упозна,
особу тихог пола.
Није је упознао,
али је светлошћу платио.

ЧУДНО

Срео је човека за живот старијег од себе,
исти му је рекао  да се не могу више видети,
али ћемо се чути, када ти лако постане тешко!

ПЛАКАЊЕ

У природи једино човек плаче,
да ли је тиме широко награђена његова туга?

КОНСТАТОВАЊЕ

Ја знам рече вољеној,
а ти не знаш.
То је као да обоје не знамо,
рече она.

Настави са читањем “ПАСАЖИР – Андреја Ђ. Врањеш”