ЈЕДИНСТВЕН
Флегман, могло је небо пасти трепнуо не би, ништа га није могло сломити, збунити, довести до и благог немира. До краја живота трошио је мир, никога није примао, ником није ишао, ништа му није требало, није ни тражио, није се жалио. Умро је у јулски дан. Сунце је било у зениту и мир је његов са њим нестао. Упознао сам сличне, његов мир је остао уникатан. Тражио сам такав мир, све док нисам осетио властити немир. Остао је у мом забрану јединствен.
Настави са читањем “ЈЕДИНСТВЕН – Андреја Ђ. Врањеш”