Снагом воље сачинио си све,
да храм буде човек,
да ужива у миру и вери
и да живи вечну љубав.
Човек, напуни се греха,
опаса сабљу за појаса,
и бејаше немилосрдна сабља
разори крв свога рода.
Безнађе смрти води потомства,
јер онога ко сагреши греха,
гресима не осудише…
И милост свету не прихватише!.
Храм високо подиже Господ,
где крв представља светињу.
Видеће се бели плашт и оплећак
у дворишту кад засија васкрсење.
И доћи ће небески суд,
када огласе заповедници долазак.
И кад син покори се оцу,
тад бистро ће тећи вода Крваве реке!.