Beži tugo nikad nemoj stati,
ne diraj mi najmilije moje,
ja još čekam ona da se vrati,
da u srcu svije gnezdo svoje.
Idi tugo meni nisi mila,
neću valjda s tobom da se družim,
uzalud bi sa mnom večno bila,
i tebe ću mukom da rastužim .
Crne ale viju gnezdo svoje,
oštri zubi komadaju tela,
od Kere se i Kerberi boje,
Zar bi kraj njih svoje mesto htela.
Harpije mi zarobiše dušu,
pa me tiho ka Hadu odvode,
vezuju me lancima za gušu,
ne daju mi ni malo slobode.
Pusti tugo nisam ja za tebe,
teška sudba mene jadnog prati,
čudna kletva meni dušu grebe,
samo čekam ona da se vrati.
Da odagnam utvare i vile,
da zavaram pute mrskom Hadu,
da poljubim njene oči mile,
da udahnem sebi novu nadu.
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 113 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.043 пута)
Hvala uvaženi profesore. Svako dobro.