БЕЛИ АНЂЕО – Ивана Зајић

Целог ме је дана глава болела,
Нападали ме црни ђаволи,
Узалуд сам дозивала Бога и Анђела
Да учине да главобоља ишчили.

Разочарана и сва у сузама,
Очитах Оченаш и рекох једва чујно „хвала“,
Онако без имало стида и без срама,
Те сам дубоко у ноћи заспала.

Пробуди ме негде пред зору
Анђеоски умилни глас
И нека светлост на прозору,
Ваљда ми нудећи спас.

Тад ми из грла гласни се проломи крик,
А Бели анђео молитву тихо изусти,
Угледах тада преблаги његов лик
И он ми пољубац врели на чело спусти.

Обузе тада ме нека милина
И мојим телом завлада дивота,
Срце ми загреја бајна топлота
Која ме прати целог живота.