Krv je tekla širom Srbije
na svakom drumu glava na kolcu
kad se od sultana odmetnuše dahije
zulum čine a lelek Šumadijom odjekuje
nema sna,danju mira od Turskog jatagana
Srbija postade groblje i paljevina,
u to nevreme na zboru vojvode,knezovi u Orašcu.
Svi na oružje na sretenje Gospodnje
dolazi crni Đorđe da osveti harač i klanje,
udari grom u Topoli glasno javi
Srbijo okupljaj se pod Karađorđevoj zastavi.
Podigoše sablje i knezovi i raja i povikaše
vodi nas Đorđe gde sviće sloboda,
puška širi glas Srbijo dobila si vožda
u boj Srbi udrite janjičare i buljukbaše.
Palite hanove i u okove muselime
dolazi crni zulumćari da vam poseče ćilime
neće Srbin ljubiti Turske skute
Vožd dolazi vodi delije i ustaničke čete.
Sa Rudnika šuma peva potoci žubore
gde Đorđe prođe dižu se polja i gore
sa svih strana za njim kreće Srblje
beže age i paše od Srpske sablje.
O slobode glasniče veliki junače
sada više Srpska majka ne plače,
kao orao sa visina na Rudnik si sleteo
sam Bog te Srbima Karađorđe poslao.
Srbadija se zaklinje ispod krsta
vodi nas kroz oganj do slobode
u smrt sa tobom idemo Karađorđe Vožde.
Дан: 19. јул 2020.
СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ *Драгојло Јовић
СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ
Опет неки суморни дани
Па ништа више није као пре
Док небом тмурни облаци језде
Ту поред нас човек умире.
Пред налетом страха узмиче лепота
Страдање ближњих прихвата се немо
Као плима о обалу удара нас питање
Знамо ли сада, куда то идемо.
Смењују се вести шибају нас слутње
Бројеви мере најтужније слике
Облаци тамни прекрили видике
А душе се свиле у своје ћувике.
Одједном смо мала и немоћна бића
Свесни да у трену неког неће бити
Та спознаја људске маленкости
Отвара нам очи, време пролазности.
Један дан живота сад се златом злати
Ал` казаљка сата у месту не стоји
Она некуд хита па и слутњу мери
Као тихa вода судбину нам кроји.
Зашто баш овако да нестају људи
И свирепа бољка да животе гаси
Није ли ово тек почетак краја
Кад Божја је казна источно од раја.