КОСОВКА ДЕВОЈКА – Ивана Зајић

Поље пусто и широко
После тешке љуте битке
Прегледало брижно око,
Прегазиле ноге витке.

Девојка је са чутуром
У марљивој десној руци,
Црвенога вина пуном
Прискочила љутој муци.

Привила је покрај срца,
На дрхтаве болне груди
У самртном ропцу борца,
Умилним га гласом буди.

Али бол јој стеже груди,
Па из грла гласа пусти,
Јер се јунак не пробуди,
Него душу тад испусти.

Из грла се глас проломи,
Целим пољем се заори,
Тешка бољка срце сломи,
После више не прозбори.