ШАШАВЕ ФОЛ – Андреја Ђ. Врањеш

ШАШАВE ФОЛ

М. Ани из NЕW – YORKA града


Пролазе времена
и с њима даме наоко шашавe,

увек их дивно ћошкастих има,
небо знају да опарају,

изваде Сунце да задиве,

оне најлепше што варају.

Шта би било да их нема?

Живот би можда и био porto franko,

али с милион проблема.

Тe што најпаметније, најлепше
главачке скачу ,

што месечину грабуљама као скидају,

нека их нека засмејавају,

срећа је па их не укидају.

Али треба знати,

враголасте оне душама својим лумпују,

насмејане што корачају,

највише и тугују.


15.04.2020. године,

Сремска Митровица.

Настави са читањем “ШАШАВЕ ФОЛ – Андреја Ђ. Врањеш”

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ

Како песмом да мењам свет?
Како стих да расцвета цвет,
да мирише и остане леп?
Како искра да запали преокрет?

Како жеље да се веселе,
да јава не буде страва
и лепоте буду доброте,
а у прошлост оду страхоте?

Како љубав да отпочне лет,
како срећа да долети опет?
Како добро да победи зло
и како, како да дочекам то?

Хајде сад, да офарбамо јаву
и на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,
да од данас почне весеље.

Хајде, нек нас занос понесе,
да мењајући себе, мењамо све.
Немире нек прошлост однесе,
а ми свој да испевамо свет.

Настави са читањем “КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић”

КОВИД 19. и друге песме – Ђорђе Петковић


Ђорђе Петковић

Ђорђе Петковић

СА КОРОНОМ БИТКА УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ИЛИ: КОВИД УЗА ЗИД!

Деконструисани сонети с репом
и са обостраним акростихом у огледалу
и у седам графичких формација.

МОТО(РОЛА):
У четири зида зујим као муха,
Са све мање вида и слабијег слуха.
Признајем без стида: товим се ко буха!

1. КОВИД 19.

Корона вируси, минијатурни шљам:
Освојиће ми рам пандемијски дуси.
Виртуелни наум није обичан штос,
Истрчаћу тај крос ма колики зулум.
Доживети стоту, ниси моја мето;
Дочекати лето у жељеном споту!
Емитовати зез заумној пошасти,
Видети у власти светоотачки кез!
Ето, и то је фол, као нешто лепо!
Том игром на слепо избећи карамбол.
Није више куц-куц за улазна врата,
Алку са шах-мата смењује врбопуц!
Електронски вапај остварен интими
Сложен је у рими да освежи бескрај.
То нису фолови; у тој се суштини
Тражимо у глини као пустолови!
Слушајући вести, опомињући рој,
Ерекциони пој преображава пести.
Ахилова пета: божанско глоц и гуц,
Нагоне ме на пљуц са свог интернета.
То је оно право, у овом трену кул;
Е, некад беше ђул, сад вирусни ђаво!
Видим се у роли, уз победнички газ;
Емитован је сказ, ко ту кога воли?!
Достојна си песмо, у свом интегралу,
Да зауздаш шалу, вирусно повесмо!
Истрчаћу тај крос, ма колики зулум,
Виртуелни наум није обичан штос!
Освојили ми рам пандемијски дуси:
Корона вируси, минијатурни шљам!

Параћин, 23-24.03.2020.

Настави са читањем “КОВИД 19. и друге песме – Ђорђе Петковић”

Весна Михајловић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Весна Михајловић рођена 29. августа 1965. године у Крушевцу. Са родитељима живела у Београду, где се и школовала. Завршила IX београдску гимназију, уписала машински факултет који је због удаје напустила. Од 1986. године живи у Шанцу. Мајка је два одрасла сина и баба једног малог Косте. Песме није писала у младости. Тај изненадни налет инспирације добија 2012. године и почиње да пише песме репортаже са фудбалских утакмица ФК Шанац, а потом и шаљиве песмице о селу, сељацима, њиховим мукама и проблемима, па чак и о поповима. Чланица је КК Богољуб из Јасике и радо виђен гост на песничким сусретањима ПоезијеСРБ. Њене песме читане су у емисији Караван на РБГ 2, на сеоским приредбама, а излазиле су у многим зборницима и часописима. Сви са нестрпљењем очекују њену прву збирку песама.

Данас Вам представљамо Весну Михајловић у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Веснину поезију оплеменили су музиком Владица Радојевић, Сандра Миладиновић и Драган Живановић на програму “5 песника и Ви” одржаном 30.09.2017. године у Клубу КЦК у Крушевцу.
Настави са читањем “Весна Михајловић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Bila si najlepša – Miško Pločić

Sećam te se iz škole
Najlepša si devojčica bila
Manekenke piste i crveni tepih
U to vreme si snila…

Gledala si sa visine
I do bola volela samo sebe
A svi dečaci iz naše škole
Bili su ludo zaljubljeni u tebe…

Ja sam bio običan šmokljan
Čije društvo ti nisi htela
Držala si visok nivo
I gubitnike nisi volela…

Večeras te sretoh na ulici
Od tvoje lepote nekada ni traga
Sa tvoga lica nestalo je sjaja
Kao da je sve otišlo do vraga…

Nisi više bila tako gorda
Iz tvojih očiju su tekle suze
Tvoje mladalačke snove
Surovi život odnese i uze…

Pričala si mi kako ti je teško
U tvom glasu osećala se tuga
Bila si najlepša devojčica
SAD ko da si neka žena druga…

Pričala si mi svoju tužnu priču
A ja sam plakao u sebi
Jer i ja sam u tebe zaljubljen bio
Nekad sam i ja sanjao o tebi…

Bila si najlepša devojčica u školi
I sanjala bogatstvo i slavu
A sada si tužna i usamljena žena
Koju je upropastila lepota njena.

(C) Milutin Miško Pločić

Живота Трифуновић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Живота Трифуновић је рођен у селу Кобиљу, око шест километара југоисточно од Крушевца. Ту је направио прве кораке, био ђак, омладинац, пољопривредник, радник… У селу и данас живи. Од самог почетка живота не памти баш лепе успомене. Породица, отац и мајка били су сиромашни, до новца се тешко долазило. После основне школе завршио је машинбраварски занат и имао ту срећу да одмах заснује радни однос. Тако је дошао до неке сигурности и почео да зарађује неопходни новац. Нови и бољи дани су већ били на видику. После одслуженог војног рока оженио се, добио ћерку и сина и наставио са сређивањем стамбеног простора и обезбеђивања материјалних услова за живот породице. Варедно је завршио трговачку школу, а на Вишој економској школи, остало му је неколико испита, када је одустао. Поезију пише од најмлађих дана, а прву песму је објавио на сајту www.poezijascg.com . Воли спорт, риболов и ужива у дугим шетњама природoм. Бави се свим пословима, занатским и пољопривредним и у свему има успеха. Живи у уверењу да ће свима остати у сећању као добар, вредан и сналажљив радник, а и да ће поезијом придобити симпатије читалаца. Данас је доживео да постане и оно последње у животу – пензионер. Објавио је три књиге поезије у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: “Дечје очи у огледалу села” , “И сељак може песник бити” и “СЕЛО ПА СВЕ ОСТАЛО”.

Данас Вам представљамо Животu Трифуновићa – члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Животину поезију оплеменили су Владица Радојевић и Драган Живановић на програму “5 песника и Ви” одржаном 30.09.2017. године у Клубу КЦК у Крушевцу.

Настави са читањем “Живота Трифуновић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Сандра Миладиновић Марја – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Сандрa Миладиновић – Мајра, рођена је у Крушевцу 17.07.1971. године. Одрасла је у сеоској породици оружена слогом и љубављу у складу традиционалним вредностима и православљем. Њена душа је обојена бојама завичаја, a пре свега долином реке Расине, као и обронцима Јастрепца и Копаоника. Економски факлутет завршила је 1994. године, али je одувек гајила велику љубав према уметности. Поезија је била њен хоби од првих школских дана. Активно пише задњих неколико година и издала је своје стихове у часопису ”Поезија СРБ” у бројевима од 1. до 13. Поезија јој је објављена и у зборницима поезије ”Окретање точка”; ”За мирис божура”; ”Пијемо живот и ја”. Објавила је књигу поезије под називом ”Магична поља”, а све песме у књизи су само мелодија њене душе која полако постаје све истанчанија и загонетнија.

Данас Вам представљамо Сандру Миладиновић Мајру – члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, песникињу која је објавила 630 песама на порталу ПоезијаСРБ. Представљамо је у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Додуше и овде имамо бонус. Сандра је одрецитовала 4 песме и отпевала све песме у овом прилогу, три у пратњи Драгана Живановића на хармоници, а једну соло, без музичке пратње.

Настави са читањем “Сандра Миладиновић Марја – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

ЖИВОТ – Мирослав Мирко Стојадиновић

ЖИВОТ

Полако отиче живот.
Чини се нечујно, сетно.
Као песак пешчанога сата
И чини се да одлази неосетно.

Све то са временом долази.
А сат не застаје, цури.
Непогрешиво бележи тренутке,
Најпре споро а временом све брже јури.

Живот отиче као вино.
Са првом чашом спорије,
А затим брзо, брже,
Са новом чашом више ти се пије.

Мирослав Мирко Стојадиновић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Мирослав Мирко Стојадиновић је рођен 1953. у Макрешану где и данас живи. Помало пише и слика. “Мирко је пишући своју поезију, схватио да историју српског народа не може исписати стиховима, али учинио је све да та историја после читања његове поезије, може бити јасна и срцу блиска. Он је из целине истргао њему доступне и блиске фрагменте и одлучио да се у њиховом тумачењу испроба. Ти фрагменти су: Исус Христос, Свети Сава, Кнез Лазар, Лазарица, Грачаница, Високи Дечани, Деспот Стефан, Свети отац Василије, Љубостиња, Молитва Господу, Мојсињска Гора, Косово поље, Косовски божури, Пепео, Вечна љубав, Славска здравица, Слава, Свети цар Константин…”. “Својим песмама, Мирко Стојадиновић, придружио се сабору Песника, који су свој песнички таленат препознали и као дар Божји, па као уздарје Богу и пишу душекорисне песме, које препорађају читаоце и широм отварају врата многих срдаца, да би се Господ у њих настанио. Његове песме су, искрена порука читаоцима: „ДА ЧУВАМО ДУШУ, ДА НАМ НЕ ЗАЛУТА“.”

 


Данас Вам представљамо Мирославa Миркa Стојадиновићa – члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Музиком је Мирков наступ оплеменио Певачки етно ансамбл ЛАЗАРИЦЕ под уметничким вођстом Живке Петровић на програму одржаном 7. 7. 2019. године у Манастиру Светог Јована у Макрешану.

Богдан Јевтић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ


Богдан Јевтић рођен у Крушевцу 21.08.1965. године. Завршио средњу школу Унутрашњих послова у Сремској Каменици. Дипломирао на Правном факултету у Нишу 1995-те године и стекао звање Правника. Поезију пишем од средњошколских дана. Члан Удружења песника Поезија СРБ из Крушевца. Моја поезија је присутна у преко 30 балканских Зборника, два Алманаха и антологији најлепших љубавних песама. Такође су моје песме објављене у часопису Звездани колодвор и листу за књижевност, уметност и културу Помак. На књижевним конкурсима сам освајао награде. У припреми су две Збирке песама: Рајска птица и Стваралачка преокупација.

Данас Вам представљамо Богдана Јевтића члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ.

Настави са читањем “Богдан Јевтић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”