ЖИВОТ – Мирослав Мирко Стојадиновић

ЖИВОТ

Полако отиче живот.
Чини се нечујно, сетно.
Као песак пешчанога сата
И чини се да одлази неосетно.

Све то са временом долази.
А сат не застаје, цури.
Непогрешиво бележи тренутке,
Најпре споро а временом све брже јури.

Живот отиче као вино.
Са првом чашом спорије,
А затим брзо, брже,
Са новом чашом више ти се пије.