ШАШАВE ФОЛ
М. Ани из NЕW – YORKA града
Пролазе времена
и с њима даме наоко шашавe,
увек их дивно ћошкастих има,
небо знају да опарају,
изваде Сунце да задиве,
оне најлепше што варају.
Шта би било да их нема?
Живот би можда и био porto franko,
али с милион проблема.
Тe што најпаметније, најлепше
главачке скачу ,
што месечину грабуљама као скидају,
нека их нека засмејавају,
срећа је па их не укидају.
Али треба знати,
враголасте оне душама својим лумпују,
насмејане што корачају,
највише и тугују.
15.04.2020. године,
Сремска Митровица.
БЕЗ ЛЕПОТЕ
Када пролазила будеш,
улицама далеким оним ,
немој будити сећања,
можеш пренети тугу у снове,
па ћеш очима светла тамно гледати.
У рату је Болконски љубио Ростову,
данас нико у миру не уме да воли,
зашто онда да се поезијапише,
сусрета зелених више нема,
другачије падају кише.
Драјзер тишину слуша,
америчка трагедија сада је и светска,
кругови су давно избрисани,
Архимеда нема а нема ни песка.
ИСКРЕ:
– ПОСТОЈЕ КОЈИ СЕБЕ МРЗЕ.
© Андреја Ђ. Врањеш.