Izvlačim poslednjih sto evra
i ulazim u kafanu.
Onomad sam prodao njivu
da platim za toplanu.
Imam još račune da platim
da malo smirim ženu,
al’ rešio sam daću pevaljki
jer merak nema cenu.
Sve za drugog moraš da radiš,
da pozajmljuješ pa da se vadiš.
Ne žalim se ja ovo,tera me muka.
Jer sve dok nešto sam ne uradiš,svrab
ne češe tuđa ruka.
(C) Vlada Ilić