Kad u tamnoj noći
bez zvezda i snova
odlutaš daleko
u mislima svojim
i kad ti se otme
jedan uzdah samo:
“O moj dragi Bože
samoće se bojim”,
tad seti se mene,
obećanja moga
i ne tuguj mila
ove mračne noći,
u mislima mojim
ja sam noćas s’ tobom
nasmeši se samo
i zora će doći.
Nasmeši se mila
i oteraj tugu
nek ti osmeh opet
vrati se na lice
pa pokušaj dušo
na miru zaspati
dozovi me u snu
moja devojčice.
A kad zorom ranom
sunce zrake prospe
na vrata ću tvoja
tiho zakucati,
zagrlit’ te tako
usnulu i snenu
i zauvek s’ tobom
i srećom ostati.
Milovan petrović
(Прочитано: 57 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.308.602 пута)