Дан: 24. јануар 2018.

U jednom snu o ljubavi, dva su se duha u dva nedodirnuta tela srela,
iz dana u dan, žena je dalekog svoga stihom strasno ko život volela,
iz noći u noć, čovek je sanjanu ženu žarkim mislima žestoko ljubio,
u dva sna o jednom životu, koji je poezija praznoj javi za utehu isplela.

Ноћ, хладна ноћ
црна рупа без дна
Ноћ мркла ноћ, ко зна која без сна
ех знам…
Долази тренутак, ближи се тренутак, да…
Дао би сав овај свијет за само једну, бескрајно
дугу ноћ без сна…

Небески је хладан свод
Црн насукан стари брод…
Само су звијезде уплетене у јарболе
као одсјај минулог ужитка…
И оне хладне и голе
и оне су привид, и обмана питка…

Велики се медвјед хоризонтом вуче
све је мање данас, све је мање сјутра…
Само расте буја то увело
јуче…

Ноћ ми се лагано увлачи у собу
тако јасно видим да сваке секунде
са небеских стреха…
Кап минулог греха
примиче ме
гробу…