О ГДЕ СИ ИЗМАШТАНА
прошле су године и векови урнула се царства
проклацкале кочије од магле последњи возови измакли
а песник ти ни ред посветио није зар
у сталној недоумици
води ли ме то живот или њега водим ја
да ли сам узалудник само или природе божје дар
мучили ме трубадури варалице одметници
писци манифеста и прогласа идејни творци
бунтовници предводници и брадјаге
али сад кад је простор за промишљање знатно сведен
кад сам у себе загледан
могу да саопштим и саопштавам ево знај
све време сам цртао и доцртавао твој лик фантастични
очи снене лице анђела усана мед
може бити да сам падао у заблуде
поподизао се и увек изнова започињао исти след
уздигни се до недостижа постани вечност хај
тешка ли су сва ова расветљења
док повијам се и грчим вапећи ваздух
да изустим да објавим
још није готово све светлећа моја
није није није крааај
3.1.2018. рајица драгићевић