Месец: јул 2017.

VOLEO BIH TEBI – Slobodan Jevremović

Koliko bih voleo pokloniti tebi Svu radost i sreću moga života Da sasvim tvoj sam, više no sada, Pomoći hoću, sve poklone meni Tebi da predam, da tvoju lepotu Uz povrede duše ulepšam još tada, Od odavnih saznanja ranjene srne, Od tegoba u duši gde zlotvori grme, Da osmehe tvoje i radosti tvoje Sasvim ti … Настави са читањем “VOLEO BIH TEBI – Slobodan Jevremović”

Koliko bih voleo pokloniti tebi
Svu radost i sreću moga života
Da sasvim tvoj sam, više no sada,
Pomoći hoću, sve poklone meni
Tebi da predam, da tvoju lepotu
Uz povrede duše ulepšam još tada,
Od odavnih saznanja ranjene srne,
Od tegoba u duši gde zlotvori grme,
Da osmehe tvoje i radosti tvoje
Sasvim ti vratim i dušu povratim
U čistoće sreće i radosti života,
Na sreću danas, na ljubav od nas,
I samo za nas, za ovaj baš čas,
Za proteklo vreme, za buduće vreme,
Najdraža moja.

Onda oprosti, još uspeo nisam
Sasvim pomoći, a vrlo se trudim,
Ljubav ti dajem i osećaj budim
Tebi voljena dobro da vratim,
Još nisam potpuno, još nisam sasvim,
Ali to želim i ja veoma hoću,
Iskreno osećam, iskreno želim,
Za tebe samo, za tebe od mene,
Mila moja.

(Bgd, 27. Jul 2017)

NEDOSANJANA JUTRA – Slobodan Jevremović

Nismo videli naše jutarnje magle, one najlepše na početku dana, nismo osetili mirisne hladnoće jutra, ali jesmo spavali nas zajedno na onim pomenutim dodirima paperja, na divno dosanjanim snovima želja, na svim otkrivenim našim čekanjima, pored livada divnih, cvetno – mirisnih trava, to jesmo, radosno, osetno, srećno i divno, veoma mi… A jutra ona nedosanjana, … Настави са читањем “NEDOSANJANA JUTRA – Slobodan Jevremović”

Nismo videli naše jutarnje magle,
one najlepše na početku dana,
nismo osetili mirisne hladnoće jutra,
ali jesmo spavali nas zajedno
na onim pomenutim dodirima paperja,
na divno dosanjanim snovima želja,
na svim otkrivenim našim čekanjima,
pored livada divnih, cvetno – mirisnih trava,
to jesmo, radosno, osetno, srećno i divno,
veoma mi…

A jutra ona nedosanjana, mirisno lepa,
ona će čekati skoru blizinu daljina,
sada sa tobom, jer tu si, kraj mene,
iako nisi,
mila moja…

(Bgd, 26. Jul 2017)

Necujan san

Kada pada ovolka’ kisa Od vetra jakog srce brze lupa Kisa brise suze moje dok iz duse bezi ljubav njena U noci ovoj nemam sna Gospodari strave moje misli su A,ona daleka poput jave Okupator je moje tame Da li misli o meni Da’l je na rubu svetla il’ mraka Ima li me nekom snu … Настави са читањем “Necujan san”

Kada pada ovolka’ kisa
Od vetra jakog srce brze lupa
Kisa brise suze moje
dok iz duse bezi ljubav njena
U noci ovoj nemam sna
Gospodari strave moje misli su
A,ona daleka poput jave
Okupator je moje tame

Da li misli o meni
Da’l je na rubu svetla il’ mraka
Ima li me nekom snu
Ili sam samo bezlicna java
Do nje bih rado sad
Al’ona cvrsto s’osmehom spava
Ne bih je budio makar osecala isto
Ljubav kao takva neka s’ njom sanja

Postajem magla i prasina
Medju ocima setnim
Najlepse su zvezde
Navek drugom sijale
Iako je jedan pogled
dovoljan da letim
Ja sam na zemlji
Niciji san letnji

Ova noc ce proci kao i svaka
Opterecena samnom postace dan
U daljinama nasim ostaje sad
Sve sto imadoh reci je necujan san

HVALA, U DANIMA ONIH ZVEZDANIH NOĆI – Slobodan Jevremović

Sve moje jeseni u sunca si pretvorila i nedosanjane snove ponovo otvorila, za ljubav si mene opet stvorila, u dušu si moju svoju uklopila, osmehe sreće za mene porodila, i sve si to ti, i samo ljubavi ti, u danima onih zvezdanih noći, mila moja. (Bgd, 24.Jul 2017)

Sve moje jeseni u sunca si pretvorila
i nedosanjane snove ponovo otvorila,
za ljubav si mene opet stvorila,
u dušu si moju svoju uklopila,
osmehe sreće za mene porodila,
i sve si to ti, i samo ljubavi ti,
u danima onih zvezdanih noći,
mila moja.

(Bgd, 24.Jul 2017)

GLAD

GLAD Duvaju vetrovi na vrata svih naroda, a sa njima im je donesena jaka nepogoda. Tamo gde ti sve silniji vetrovi duvaju, ljudi često ne mogu, ni svoju letinu da sačuvaju. Nisu to oni svima poznati veliki orkani i oluje, već je to vetar pohlepe, što nekima dušu truje? To su vetrovi, što retki ne … Настави са читањем “GLAD”

GLAD

Duvaju vetrovi na vrata svih naroda,
a sa njima im je donesena jaka nepogoda.
Tamo gde ti sve silniji vetrovi duvaju,
ljudi često ne mogu, ni svoju letinu da sačuvaju.
Nisu to oni svima poznati veliki orkani i oluje,
već je to vetar pohlepe, što nekima dušu truje?

To su vetrovi, što retki ne mogu u sebi da vide,
a mnogi ljudi u svetu, zbog toga mora da se postide?
Iako su malobrojni, oni što su se ogrešili o ceo svet,
ipak je sve više gladi, kao da je on ceo uklet.
No bogatima nije tako velika glad u hrani i piću,
već u onom, što je njima strano u duhovnom biću.

Njima se sva glad ogleda u materijalnom svetu,
jer žele sve njihovo da bude, makar na svačiju štetu.
Dok oni takvi iz obesti, ne znaju sa sobom šta će,
velika masa naroda, otpatke i korov mora da žvaće?
Zbog njih svi siromašni, siti nikada neće ni biti,
sve dok bude bogatih, koji žele od njih otimati?

A sva tolika glad, svuda u celom svetu,
nije zato što se siromašni ne mogu nahraniti,
već postoji zato što je trulim bogatašima,
sve što žele da otimaju, teško zabraniti!?
Zato glad sve veća po svetu nastaje,
ne zbog siromašnih, koje je teško nahraniti,
već zbog bogatih, koji se nikad neće zasititi!?

Glad sve veća po svetu nastaje,
ne zbog siromašnih, koje je teško nahraniti,
već zbog bogatih, koji se nikad neće zasititi!?

Vušković Nikola

Razlike – Živomir Savić

sami potpuno usamljeni u svo to vreme večno mladi i stari samci i porodični ljudi uspešni i propali oni koji pate od samoće i samci u gomili obožavalaca svesni i nesvesni svoje samoće ovde i tamo gde odlazimo svako ponaosob da se osamimo svako na svoje mesto dovoljno udaljeni i zauvek da nastavimo svoje samoće … Настави са читањем “Razlike – Živomir Savić”

sami

potpuno usamljeni

u svo to vreme večno

mladi i stari

samci i porodični ljudi

uspešni i propali

oni koji pate od samoće

i samci u gomili obožavalaca

svesni i nesvesni svoje samoće

ovde i tamo gde odlazimo

svako ponaosob

da se osamimo

svako na svoje mesto

dovoljno udaljeni i zauvek

da nastavimo svoje samoće

da produžimo samoće života

u samoće smrti

samoće postojanja

u samoće nepostojanja

između kojih nema razlike

niti će ih ikad biti

Ko zna – Živomir Savić

ima nekoliko varijanti rušenja i razbijanja sa razvaljivanjem kad se napije budala pa da iskoristi sirovu snagu i bes ili se posvađa sa ženom pa polupaju sve po kući ili navijači kad iskoriste utakmicu da porazbijaju zajedničke izloge i protivničke glave jedni drugima ili studenti ili sindikati ili nacije ili njihove alijanse one mogu najviše … Настави са читањем “Ko zna – Živomir Savić”

ima nekoliko varijanti rušenja

i razbijanja sa razvaljivanjem

kad se napije budala

pa da iskoristi sirovu snagu

i bes

ili se posvađa sa ženom

pa polupaju sve po kući

ili navijači kad iskoriste utakmicu

da porazbijaju zajedničke izloge

i protivničke glave jedni drugima

ili studenti ili sindikati

ili nacije

ili njihove alijanse

one mogu najviše da razvale

sa svojim vojskama

one mogu čitave gradove

i šira područja da polupaju

ko zna šta bismo danas imali

i dokle bismo stigli

da nemamo ovu potrebu

divljaka i zveri

osim ako

ko zna

ako možda ne bismo bili sputani

bez te potrebe za rušenjem

i građenjem i rušenjem i građenjem

sukcesivno i istovremeno

 

NISAM TI BIO – Milovan Petrović

Nisam ti bio ni drug ni brat i nisam znao da kuca sat da vreme ima početak i kraj, proleće samo jedan maj. Nisam ni slutio da sve će proći i jesen života brzo doći mnogo ti toga ne rekoh draga, a mladost ode negde bez traga. Sada je jesen i lišće vene iza nas … Настави са читањем “NISAM TI BIO – Milovan Petrović”

Nisam ti bio ni drug ni brat
i nisam znao da kuca sat
da vreme ima početak i kraj,
proleće samo jedan maj.

Nisam ni slutio da sve će proći
i jesen života brzo doći
mnogo ti toga ne rekoh draga,
a mladost ode negde bez traga.

Sada je jesen i lišće vene
iza nas ostaše mladosti sene,
poneki pogled i osmeh lak
i sat što kuca tika tak.

Milovan Petrović

Ništa – Živomir Savić

ko bi rekao da može ali može doći i do zasićenja životom pa jebem ti život dokle više ustajanje umivanje jedenje rad spavanje pa opet ispočetka i ukrug pa da li sam ja lud ili šta ovo mora prestati već jednom ako išta na svetu onda bi život morao imati alternativu ne smrt naravno smrt … Настави са читањем “Ništa – Živomir Savić”

ko bi rekao da može

ali može doći

i do zasićenja životom

pa jebem ti život dokle više

ustajanje

umivanje

jedenje

rad

spavanje

pa opet ispočetka

i ukrug

pa da li sam ja lud

ili šta

ovo mora prestati već jednom

ako išta na svetu

onda bi život morao

imati alternativu

ne smrt naravno

smrt nije alternativa

kao što se obično misli

smrt je ništa

ne ono što nama treba

je novi i drugi

dosad nepoznat život

koji možda ne bi ni imao

potrebu za smrću

 

HVALA TI – Slobodan Jevremović

Otišla si, rastanke vratila, a kao da nisi… Srećan sam na tvojim mirisima, preradostan sa tvojim šalama, nerazumno lud za tvojim postojanjem, prezaljubljen u vrline i mane, i onda ljubim tvoje dodire moje kože, nežne, još nežne, meke k’o pahulje snežne, i svaki je delić onog najvremena sa tobom predivno sasvim proveden vremenski eon one … Настави са читањем “HVALA TI – Slobodan Jevremović”

Otišla si,
rastanke vratila,
a kao da nisi…

Srećan sam na tvojim mirisima,
preradostan sa tvojim šalama,
nerazumno lud za tvojim postojanjem,
prezaljubljen u vrline i mane,
i onda ljubim tvoje dodire moje kože,
nežne, još nežne, meke k’o pahulje snežne,
i svaki je delić onog najvremena
sa tobom predivno sasvim proveden
vremenski eon one lepote duše
kad snovi su stvarnost, a stvarnost su snovi,
oni čekani, sanjani, nedosanjani,
novi i lepi, čarobno divni,
najlepši pokloni mog postojanja,
pa hvala ti za to svim beskrajem reči,
ljubavi života, radosti svetla, suncu lepote,
mila moja.

I opet,
otišla si,
rastanke vratila,
a kao da nisi…

(Bgd, 19. Jul 2017)