Дан: 8. јул 2017.

Protivrečnost i uzaludnost kukanja

Nad uzaludnošću vremena

I protivrečnošću prostora

Traju istovremeno

Od početka

Kao vrhunska protivrečnost

Jer oduvek smo znali

Čemu dođavola kukanje

Pa smo ipak kukali

Ali ipak

Život se menja i raste

Kukanje slabi i jenjava

Polako gubi svoje stare pozicije

Postaje nepoželjno

Gde se god pojavi

Teraju ga iz svih oblasti života

Profesori književnosti teoritičari poezije

S mukom i podsmehom iščitavaju

O majko moja što me rodi

To kukanje poezije kroz 19. vek

Đulići uveoci i ostale mrtve duše

Skoro da nema više

Starog kukanja i straha

Kojih su bili puni naši stari dani

In illo tempore

 

 

veštinom velikog poznavaoca žena
va svili moje duše
voskom mednih reči
oslikao si najfiniji batik
po tananom tkanju
umećem istočnjačkih iluminata
naslikao si simbole (ne)prolaznosti
fenikse ljubavi i olimpijske plamenove strasti
znamenja zakletve i stilizovana obećanja
i tajnim slovima između slika
ispisao si svoje skriveno ime i poruku:
pola od pola

 

zasenjena velikim simbolima
( i željna zvanja željena žena
ili bar velika pesnikinja)
preuveličavala sam priču poezijom
zaboravljajući na alfu i omegu umetnosti
da je velika ljubav nedokučiva slika
i da su sve velike reči samo velika prevara
prevedena na jezik poezije
osetljive na dodir oštrijih misli i grube istine
koje bi pocepale svilenu sliku o ljubavi na krpe
i ne bih se čime imala ogrnuti osramoćena
gola pod golom istinom
da ljubav ne krije svoje lice ni ime (kao ti)
niti je ima u polovičnostima
ni tvojim muškim
ni mojim poetskim