Добродошли!
МОГУ СВЕ Могу ја да праштам Могу и да кунем Могу и да љубим А и да разумем… Могу ја да копам По прошлости лудо Могу да зборавим Да се деси чудо… Могу ја да ходам Маглом врло спретно Да се с’њоме стопим Плешем изванредно… Могу ја да певам Док сузе проливам, Умем и да … Настави са читањем “МОГУ СВЕ…….Миладиновић Сандра Мајра”
МОГУ СВЕ
Могу ја да праштам
Могу и да кунем
Могу и да љубим
А и да разумем…
Могу ја да копам
По прошлости лудо
Могу да зборавим
Да се деси чудо…
Могу ја да ходам
Маглом врло спретно
Да се с’њоме стопим
Плешем изванредно…
Могу ја да певам
Док сузе проливам,
Умем и да волим,
Ал’се вешто скривам!
Могу да те загрлим
Кад ми се не надаш,
Да те изненадим
Док у ватру падаш!
Могу да ти пружим
Што нисам другоме,
Све ја могу с’ неким
Ко то исто уме!
Мајра
moja dama maro o kako budis me s ‘osmehom sam spavo sada mrstim se sada mrstim se moja dama maro samnom carujes nikad ne bi ja varo zasto samujes zasto samujes moja dama maro o kako budis me s ‘osmehom sam spavo sada mrstim se sada mrstim se volim da pevam maro i nas oplakujem … Настави са читањем “moja dama maro”
moja dama maro
o kako budis me
s ‘osmehom sam spavo
sada mrstim se
sada mrstim se
moja dama maro
samnom carujes
nikad ne bi ja varo
zasto samujes
zasto samujes
moja dama maro
o kako budis me
s ‘osmehom sam spavo
sada mrstim se
sada mrstim se
volim da pevam maro
i nas oplakujem
jer gubimo vreme
zbog tog strahujem
zbog tog strahujem
moja dama maro
o kako budis me
s ‘osmehom sam spavo
sada mrstim se
sada mrstim se
moja dama maro
samnom carujes
nikad ne bi ja varo
zasto samujes
zasto samujes
zakljucaj me maro
da bdim i stanujem
daj da budem neko
kom se radujes
kom se radujes
zakljucaj me maro
da bdim i stanujem
daj da budem neko
kom se radujes
kom se radujes
Zaustavite me,opet odlazim. Niz ulicu vidim je i kroz maglu, prolazim… Obustavite sve,robijacu zbog nje. U nepovrat me vodi nikad sebe, da ne vratim… sunce kroji… kraci zivot… tuzan moji… Gledam mesec,a mislim ti. Brojim zvede brojim te. Ljubavi tvoje boli prenose… Mole me da volim te. Pronadjem se i ostanem. Ovde gde su ruze … Настави са читањем “Melanholik”
Zaustavite me,opet odlazim.
Niz ulicu vidim je i kroz maglu,
prolazim…
Obustavite sve,robijacu zbog nje.
U nepovrat me vodi nikad sebe,
da ne vratim…
sunce kroji…
kraci zivot…
tuzan moji…
Gledam mesec,a mislim ti.
Brojim zvede brojim te.
Ljubavi tvoje boli prenose…
Mole me da volim te.
Pronadjem se i ostanem.
Ovde gde su ruze uvele…
Zaklinju mi poglede.
Misle da ne vidim obmane.
Da kroz prste ne vidim najbolje…
Ja se srcu opirem,kad podseca na dodire.
Al snom’ klonem,kleknem pokleknem….
Zaustavite me,opet odlazim.
Niz ulicu vidim je i kroz maglu,
prolazim…
Obustavite sve,robijacu zbog nje.
U nepovrat me vodi nikad sebe,
da ne vratim…
sunce kroji…
kraci zivot…
tuzan moji…
ПЕШЧАНА ОЛУЈА Пешчана олуја И плаве очи пуне спокоја Не умиру већ Настављају у мени да живе, И док се сећања ломе и пиле Као крајолици јутарње тишине Ја удишем и издишем И жеља ме мине Сред груди набујала Као пролећне реке… Осећам да залуд Видим оно што не постоји А росу и снагу пијем … Настави са читањем “ПЕШЧАНА ОЛУЈА……Миладиновић Сандра Мајра”
ПЕШЧАНА ОЛУЈА
Пешчана олуја
И плаве очи пуне спокоја
Не умиру већ
Настављају у мени да живе,
И док се сећања ломе и пиле
Као крајолици јутарње тишине
Ја удишем и издишем
И жеља ме мине
Сред груди набујала
Као пролећне реке…
Осећам да залуд
Видим оно што не постоји
А росу и снагу пијем
Из најслађих речи
И лечи ме
Моћан поглед анђеоских очију
Што се поново рађају,
И то сред најдуже ноћи…
Постоји магија тренутка
И семе Раја ниче
На свим пољима,
Али се не залива,
Но упорно стреми
И бежи од мача Краја…
Увек је не крилима змаја
И тачно у секудну рашири крила,
И спремно ”плови” олујом
Која само скрива МОЋ ЉУБАВИ!
Миладиновић Сандра Мајра
Časak bijah li tu gdje glasa nema pa ne znadoh umiru li ili se ponovno rađaju pradjedovi Časak bijah li na zemlji u koju ničice kao u rane padaše hrastovi dok pjevah kao u onom svibnju kao sa onim slavujem kao sa urnom kad zanijeme ure nebeske među kojima sam nečujna mehanika zvijezda Časak … Настави са читањем “KAO OTKUCAJI – M. Popović”
Časak bijah li
tu gdje glasa nema
pa ne znadoh umiru li
ili se ponovno
rađaju pradjedovi
Časak bijah li
na zemlji u koju ničice
kao u rane
padaše hrastovi
dok pjevah
kao u onom svibnju
kao sa onim slavujem
kao sa urnom kad zanijeme
ure nebeske
među kojima sam nečujna
mehanika zvijezda
Časak bijah li
tu gdje glasa nema
a zovnuše me
ni rano, ni kasno
dok lelujah prema jutru
ni tiho, ni glasno
dok lebdih kao bijela
krila rublja
U noći Natopljenoj neutešnom kišom Tvojom ulicom Kroz špalir zidova bez vrata Sablasna moja misao posrće Pod avetinjskom neoskom svetlošću Nigde nikoga I posrnule žene su se sklonile sa pločnika I šugavi psi lutalice spavaju Sklupčani pod klupama bez klošara Gde li su bar oni sa svojim krpama (poslednja krpa sam noćas ja) U … Настави са читањем “PSIHO – Nena Miljanović”
U noći
Natopljenoj neutešnom kišom
Tvojom ulicom
Kroz špalir zidova bez vrata
Sablasna moja misao posrće
Pod avetinjskom neoskom svetlošću
Nigde nikoga
I posrnule žene su se sklonile sa pločnika
I šugavi psi lutalice spavaju
Sklupčani pod klupama bez klošara
Gde li su bar oni sa svojim krpama
(poslednja krpa sam noćas ja)
U Zaboravnom Gradu
Sve spava pravednim snom bivših grešnika
Čak i prozori
Jedan je tvoj
U nadi
Zurim u zatvoreno stakleno oko
(Ravnodušno na duh izgubljene pesnikinje
I zaboravljene ljubavnice)
Kao čavka pokislim krilom
Kuckam jučešnjim stihom o okno
Da mi se otvori utočište u tvome sutrašnjem snu
Uzalud
Ti spavaš
I ne sanjaš me više