Дан: 7. јул 2017.

medveđa humanist – Živomir Savić

beli medved i čovek crnomanjast ne severnom polu stanovnik i istraživač čovek u toploj zimskoj jakni medved je go mada se nikad nije skinuo nego je čovek odbacio svoje krzno i dlake ako i to nije zabluda jer možda je odbacio mnogo ali nikad nije odbacio sve dlake a sve ostalo savršene oči srce mozak … Настави са читањем “medveđa humanist – Živomir Savić”

beli medved i čovek crnomanjast

ne severnom polu

stanovnik i istraživač

čovek u toploj zimskoj jakni

medved je go

mada se nikad nije skinuo

nego je čovek odbacio

svoje krzno i dlake

ako i to nije zabluda

jer možda je odbacio mnogo

ali nikad nije odbacio sve dlake

a sve ostalo

savršene oči

srce mozak udovi

strah glad i smrt

sve je to potpuno isto

pa zašto onda u svest

odmah navale razlike

između medveda i čoveka

kad nema suštinskih razlika

niti ih je bilo kad su bile manje

niti će ih biti kad budu veće

veme je da odbacimo

makar te najteže

najdlakavije zablude

 

CVET PORED STAZE – Slobodan Jevremović

Kosi se trava, bruje mašine, ljudi su drugi, nema tišine, a park naš stoji i dalje tamo i snove čuva na nas samo… Mnogo je klupa što istinu znaju, mnogo njih rešilo ljubav da daju, a onda vidim cvetić kraj staze, O, Bože, lepote, pa ne dam da gaze, ne dam da pridju kosidbe tamo, … Настави са читањем “CVET PORED STAZE – Slobodan Jevremović”

Kosi se trava, bruje mašine,
ljudi su drugi, nema tišine,
a park naš stoji i dalje tamo
i snove čuva na nas samo…

Mnogo je klupa što istinu znaju,
mnogo njih rešilo ljubav da daju,
a onda vidim cvetić kraj staze,
O, Bože, lepote, pa ne dam da gaze,
ne dam da pridju kosidbe tamo,
tolike trave, šta će ovamo,
cvetići drugi, a ne ovaj samo,
i setim se onih dalekih šetanja
i cveta ovog što od tad živi
uvek kraj staze u parku sećanja
kao znak da nismo mi bili krivi
za protek vremena, za uzdah sećanja,
za tvoje večite misli o meni,
za tvoju za mene ljubav u seni,
eto, do danas,
taj cvet za nas,
naših čekanja,
mila moja…

(Bgd, 07. Jul 2017)