Месец: јул 2017.

ŽEDJ DOBROTE – Slobodan Jevremović

Upila si sve nesreće prošlosti što ležaše u našim dušama, u cvetove mirisne dobrote pretvorila da bole nam leče, lepote donela, uživanja čekana u našim srcima uspešno vajala u najlepše note, u slike ljubavne nove, nikada vidjene, nemoguće, nestvarno, u moguće prenela sa rosnim mirisom reka, staza i obala, onih naših dalekih i stvarnih i … Настави са читањем “ŽEDJ DOBROTE – Slobodan Jevremović”

Upila si sve nesreće prošlosti
što ležaše u našim dušama,
u cvetove mirisne dobrote pretvorila
da bole nam leče, lepote donela,
uživanja čekana u našim srcima
uspešno vajala u najlepše note,
u slike ljubavne nove, nikada vidjene,
nemoguće, nestvarno, u moguće prenela
sa rosnim mirisom reka, staza i obala,
onih naših dalekih i stvarnih i bliskih…

I sve si upila, dobroto moja,
pa ja se pitam, odakle snaga
u krhkom biću prejake duše,
osećajne i lepe da sanjat’ se može,
i onda znam, tvoj razlog ja sam,
tvoja sam najljubav, osećam, znam,
i onda sam srećan nemerno mnogo,
da svu ljubav sam dao kol’ko sam mog’o,
da sve upiješ i dobrotom vratiš,
potpuno tebe, u mene, u nas.

I onda na kraju,
istine jesu, nisu to sene,
upila jesi veoma mene.

(Bgd, 04. Jul 2017)

JANUAR 2013. ******** Marina Adamović

jesam li uopšte kosmička pojava
u očima su mi neka sećanja
samonikla
zaboravlje na
dav na
ali
sećanja boje duge i
tamnih provalija

25.

na svako „dobar dan“
prvo pogledam u nebo
zemlju i ruke
pa odgovorim
znam da sam čudna
znam da sam drugačija
al’ – uvek me zbunjuje pozdrav
ne znam čiji, kome, zašto
dugo ved zamišljam
ko sam
šta
jesam li uopšte kosmička pojava
u očima su mi neka sećanja
samonikla
zaboravlje na
dav na
ali
sećanja boje duge i
tamnih provalija
srce mi je balon koji vetar puni
i kišno ili vedro otvara
evo – gledam u dlan
nešto mi ispisuje – vidim uzvičnike
sklapam ga – nek odluči jednom
hode li me upoznati sa mnom
ili du još vijugati s jednog na drugi
opali list i moliti maglu za boravak
toliko od mene – predahnudu
do nekog bitnog (čujem to stalno pre pozdrava)
trenutka
valjda du se uklopiti u neograničenost
ovih proporcija maštovitosti…
ja se nadam
dobar dan
kamin(n)gs

DUGA / milka vukic v.

. Batrljas stazom sama Zdrobljenim stopalima, Naglancanim cipelama … Bez ručnih pomagala. . Šutiš, ne odustaješ Jecaj gubiš… Iako znaš Daleko je predaleko. . Mislis da na kraju puta Duga istrajne izbavlja, Sve je kamuflaza: Biseru je školjka samo ambalaža .

.
Batrljas stazom sama
Zdrobljenim stopalima,
Naglancanim cipelama …
Bez ručnih pomagala.
.
Šutiš, ne odustaješ
Jecaj gubiš…
Iako znaš
Daleko je predaleko.
.
Mislis da na kraju puta
Duga istrajne izbavlja,
Sve je kamuflaza:
Biseru je školjka samo ambalaža .

DODJE LI PROLJEĆE… – milka vukic V

. Pozvat ću proljeće Da me posjeti u proljeće Zamolit ga da istopi magle… I zakrili snjegove. . Ocekivat ću proljeće, Ako dodje u proljeće, Da procveta vrba tužna I nestane žabokrečina od izvora. . Dodje li proljeće… Nek zagrije i zglobove, Zaplesat ću spretnije od nekada Babja ljeta produžetak su životna vijeka.

.
Pozvat ću proljeće
Da me posjeti u proljeće
Zamolit ga da istopi magle…
I zakrili snjegove.
.
Ocekivat ću proljeće,
Ako dodje u proljeće,
Da procveta vrba tužna
I nestane žabokrečina od izvora.
.
Dodje li proljeće…
Nek zagrije i zglobove,
Zaplesat ću spretnije od nekada
Babja ljeta produžetak su životna vijeka.

SIROMAŠNI – milka vukic v

. Siromašni nikom ne kukaju Dok brašna, krumpira i graha imaju… Ako se nadje voća i jaja… Postaju “gazde” tada. . Ne vode tudje brige i tračeve… Ne prate modu i trendove… Složni su u svojoj okućnici, Pune im duše blagodati. . Siromašne Otac i Sin gleda, Bogorodicina molitva umiva… Dok se srcem i dušom … Настави са читањем “SIROMAŠNI – milka vukic v”

.
Siromašni nikom ne kukaju
Dok brašna, krumpira i graha imaju…
Ako se nadje voća i jaja…
Postaju “gazde” tada.
.
Ne vode tudje brige i tračeve…
Ne prate modu i trendove…
Složni su u svojoj okućnici,
Pune im duše blagodati.
.
Siromašne Otac i Sin gleda,
Bogorodicina molitva umiva…
Dok se srcem i dušom mole za zdravlje i mir
Blagoslovljena je njihova kćerka i sin.

“POVEDI ME U JESENJU NOĆ” – M. Popović

Još ponekad čitam tvoje verse I smjer kazaljki srca želim vratiti U nepovratno da se probude vatre Što gorjele su u tvojim riječima: Mirko,  pokaži  mi  najstarije  ulice Sa  kolijevkama  novih  vremena Potražimo  lampione  sa  sjajem Mjesečevog  srebrenika Sjednimo  na  staru  klupu Izrezbarenu  sudbinama Zalutajmo  u  predgrađima Novih  nada  i  obećaj Da  ćeš  mi  pisati  o  pticama … Настави са читањем ““POVEDI ME U JESENJU NOĆ” – M. Popović”

Još ponekad čitam tvoje verse
I smjer kazaljki srca želim vratiti
U nepovratno da se probude vatre
Što gorjele su u tvojim riječima:

Mirko,  pokaži  mi  najstarije  ulice
Sa  kolijevkama  novih  vremena
Potražimo  lampione  sa  sjajem
Mjesečevog  srebrenika
Sjednimo  na  staru  klupu
Izrezbarenu  sudbinama
Zalutajmo  u  predgrađima
Novih  nada  i  obećaj
Da  ćeš  mi  pisati  o  pticama
Što  gnijezde  se  u  toplim
Njedrima  tvoga  grada
Povedi  me  u  jesenju  noć
I  pusti  da  prepoznam  stihove
Ispisane  na  tamnim
Prozorima  tvoje  sjete Настави са читањем ““POVEDI ME U JESENJU NOĆ” – M. Popović”