Дан: 16. јул 2017.

smrt se ne prepušta slučaju

ne prepušta se ništa

ali se u životu smrt

najmanje prepušta slučaju

mora se biti spreman

u svakom trenutku života

dokumentacija sređena

kompromitujući papiri pocepani

dugovanja i potraživanja namirena

dileme razrešene misli svedene

sećanja zaokružena

sramote zaboravljene

prijatelji celivani i posavetovani

neprijatelji nagrđeni i ispsovani

pripreme za put provežbane

jer pun ili prazan svaki život

ima svoj put do početka do kraja

i eto samo još mnogaja ljeta

ali to je već njihov problem

znači ne više kao dosad

evo sad ću evo samo malo

samo još dve sekunde

evo odmah završavam

samo još ovo samo još ono

gluposti nema tu ni ovo ni ono

nema u smrti ničega od svega toga

mora se biti spreman sad

i tačka

ako i sad već nije kasno

Neću ti ništa
Samo se skloni od kijameta
Ne pitam odakle i kuda
Samo mi reci ko je vinovnik
Koju to granicu u sebi ispituješ
Koliko hrabrosti
a koliko ludila
u jednom očajničkom potezu
Kad zaluta u šumi čovek se vrti u krug
A ti prelazis zemlju
sa lažnim identitetom
I skupljas prste u rukavima
džepova prepunih sitnica
Na ovoj trpezi ustoličiću te za kraljicu
Pa sutra zaboravi da postojim
Samo beži od tog klupka u koje se uvijaš
Dok oko tebe čeljusti škrguću…

Ni moj rod
Ni moja krv
Ni moj sunarodnik
Ni moja generacija
Ni uslovitelj
Ni pratilac
Prijatelj
duši koja luta
Zrno ima i zrno daje
RaspukLom zorom ljubi tri puta
Valja se
Da se nastavi dalje