НЕДОСТАЈЕШ МИ

Недостаје ми облак

из кога је лило тога дана

и близина твоје хаљине испод кишобрана.

Недостаје ми нечији смех кога је ветар носио у откосе,

и мирис твоје косе

што је на тренутак долепршала у моје лице.

Недостају ми улице

и лишће дрвореда кестенова те јесени..

И ево, година је нова

и пахуље очи ми влаже,

а мисао лута

и лаже, да ћу те срести

и као у филму

некуд те насмејану одвести.

Недостајеш ми

док снег ми шкрипи под ногама,

док светиљке сенку моју

у ноћи нечијој немо прате.

Недостајеш ми јер знам

да те ниједне године нове

ни снегови

ни моја мисао о теби не могу да врате.