Месец: децембар 2014.

Sirotica s Mediterana – Igor Ljubić

Sirotica s Mediterana   Jecaj mandoline umornog svirača, život vagabunda bez zabrana, maskenbal strasti, smeha i plača… Neispevana melodija Mediterana. . .   Kuće od kamena u uskim ulicama, na pločniku senke kurtizana, zabludeli mornari po konobama … Fešta poroka u noći Mediterana. . .   Čudesni sudari prošlih svetova, fatalne sudbine brodskih karavana, vekovne … Настави са читањем “Sirotica s Mediterana – Igor Ljubić”

Sirotica s Mediterana

 

Jecaj mandoline umornog svirača,

život vagabunda bez zabrana,

maskenbal strasti, smeha i plača…

Neispevana melodija Mediterana. . .

 

Kuće od kamena u uskim ulicama,

na pločniku senke kurtizana,

zabludeli mornari po konobama …

Fešta poroka u noći Mediterana. . .

 

Čudesni sudari prošlih svetova,

fatalne sudbine brodskih karavana,

vekovne tajne božanskih hramova…

Vitezovi – čuvari Mediterana. . .

 

Ispucali dlanovi sedog ribara,

ljubavne patnje lučkog kapetana,

zanosna kći starog krčmara…

Miris lavande u duši Mediterana. . .

 

Doručak u hladu maslina,

spuštena jedra u vrelini dana,

daleko na moru jato delfina…

Bajka u bojama Mediterana. . .

 

Galebovi prate malenu barku,

zvuci maestrala s palminih grana,

Sunce lagano ulazi u luku…

Krasota u praskozorje Mediterana. . .

 

Kao riznica neizvidanih rana,

stojim na molu u svom jadu,

izmučen od poraza svojih mana…

Jer voleo sam je onako mladu

i sirotu s Mediterana. . .

ЧАША ВИСКИЈА – Миладиновић Сандра

ЧАША ВИСКИЈА Сунце у души и нада која изгара од чежње за златним узглављем заласка… Јутро које постаје вила у ходу, и свила која се мрси о стопала… Вихор са мирисом орхидејa, и четири зида са жељама великим као пространства Сибира… Ко подцењује лептира, игра се са ватрама пакла… Небодери у игри са небом.. метрополама … Настави са читањем “ЧАША ВИСКИЈА – Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1407098417

ЧАША ВИСКИЈА

Сунце у души и нада која
изгара од чежње за
златним узглављем заласка…
Јутро које постаје вила у ходу,
и свила која се мрси о стопала…
Вихор са мирисом орхидејa,
и четири зида са жељама великим
као пространства Сибира…
Ко подцењује лептира,
игра се са ватрама пакла…
Небодери у игри са небом..
метрополама дарују вилински огртач…
Стакла што цакле титрају из далека,
и нека се тиха музика скрила
у чаши вискија са ледом…
Поглед испод кога се назиру
ситне боре моћи,
спој са надом која изгара од чежње….
И још нешто…
НЕ ЧЕКАЈ НОЋ!!!
(С) Миладиновић Сандра

БАЛАДА О БАЛЕРИНИ – Игор Љубић

БАЛАДА О БАЛЕРИНИ Те руке њене, та игра ватрена  сијаше на сцени ко дива највећа, а трепавице мокре од полена, ко расуте латице пољског цвећа, падале су на очи боје бадема. Ти окрети хитри, те чигре заноса, без трунке беса, мржње и греха, у јаду душа, мелодијом пркоса, оставише само трагове успеха. Ту љубав нашу, … Настави са читањем “БАЛАДА О БАЛЕРИНИ – Игор Љубић”

БАЛАДА О БАЛЕРИНИ

Те руке њене, та игра ватрена 
сијаше на сцени ко дива највећа,
а трепавице мокре од полена,
ко расуте латице пољског цвећа,
падале су на очи боје бадема.

Ти окрети хитри, те чигре заноса,
без трунке беса, мржње и греха,
у јаду душа, мелодијом пркоса,
оставише само трагове успеха.

Ту љубав нашу, тај талас божански,
 јахали смо страсно онако млади,   
чисти и невини ко поток планински,
ко јагњад бела по шумској ливади.

А онда тај црни бљесак однесе све,
у трену нестаде живота глас,
оста само пустош лагано да мре,
мирис крви рашири се око нас…

Али ја знам да тамо, изнад  бескраја,  
Она и даље снива наш сан,
удишући лепоту Сунчевог сјаја
и ко за инат живим за тај дан,
кад срешћемо се поново
моја балерина и ја.

© Игор Љубић

ŠTA SAM 2010. – Marina Adamović

  Čitala sam pesme jednom divnon stvoru. Znala sam da govorim sve što stvarno želim. Odmah mu je čelo uraslo u boru „Ovde sam da s tobom istinu podelim“. ——— „Mislim, dušo, imaš baš svu logiku zdravu“, izmenjenim čulom, željan da me gane, uzbuđeno pokaza prstom moju glavu: „Stvarno ne znam što ne pišeš romane! … Настави са читањем “ŠTA SAM 2010. – Marina Adamović”

 

Čitala sam pesme jednom divnon stvoru.
Znala sam da govorim
sve što stvarno
želim.
Odmah mu je čelo
uraslo u boru
„Ovde sam da s tobom
istinu
podelim“.
———
„Mislim, dušo,
imaš baš
svu logiku
zdravu“,
izmenjenim čulom,
željan da me gane,
uzbuđeno pokaza prstom moju
glavu:
„Stvarno ne znam što
ne pišeš
romane!
——-

O,
ne mogu,
ne,
šta ću njima reći?
duge priče traže
da toneš
u
mrak,

iz sumornih misli svašta će poteći,
pokušala jesam –
bio je loš
znak.
——–
Vodila sam sebe
u
najteže
dane
kada sam se pitala :
zašto više
živim?
padala u ponore
gde nikad ne
svane,
iz kojih se uspinjem
sa
očima
sivim.
———-
Posle muke danima
pričati
ne mogu,
niti umem s mirom
gledati na
ljude,
ne znam ni zašto
moliti se
Bogu
da me tad ne ostavlja
kao i sve
lude.
———

Prijatelj me shvatio,
zagrlio jako:
„Sada mi je jasno
što su
takvi sami.
i zašto su patili:

Nije to tek tako
biti jadni Kafka,
Marsel Prust
il’
Kami“

MOŽDA-SVE JE REKLO

Možda smo mi,dušo,sve bliži, u dalji možda smo nas dvoje sve tuđi,a svoji; a možda i nismo,već nas tuku malji kroz damare lude; možda tu postoji To što se razgori samo kad se sluti, što se nije, žali, jednom nama snilo; To mi ne poreci,To mi ne prećuti; Ne zbivši se sve se, među nama, … Настави са читањем “MOŽDA-SVE JE REKLO”

Možda smo mi,dušo,sve bliži, u dalji

možda smo nas dvoje sve tuđi,a svoji;

a možda i nismo,već nas tuku malji

kroz damare lude; možda tu postoji

To što se razgori samo kad se sluti,

što se nije, žali, jednom nama snilo;

To mi ne poreci,To mi ne prećuti;

Ne zbivši se sve se, među nama, zbilo.

Možda smo mi ,dušo,jedno drugom smrti

možda smo nas dvoje sve samo ne ljudi

a možda i jesmo,već nam razum muti

Ta beskrajna varka, možda tu se budi

To što uznosi nas samo dok se skriva

što nije i jeste jednom nama  teklo.

Ne zbivši se, ipak, nek’ se nama zbiva,

sad mi i prećuti. Možda -sve je reklo.

 

decembar,2014.

 

PESIMIZAM milka vukic vujnovic

“ljubav za Ljubav” . Gledam ti namrgodjeno celo, oci pomucene, Rob si svoje zlovolje… Topla rec te povredjuje. . Ne istjeravaj dusu svoju Za Isusa nek bude vezana, Izdaja boli Duha Svetoga. . Djavolje zelje tebi su naredjenja, Zapamti: u paklu njegov sluga sagorjeva. Pesimizam ti je bolest neizleciva…. ( molitva bi te izbavila) . … Настави са читањем “PESIMIZAM milka vukic vujnovic”

“ljubav za Ljubav”

.

Gledam ti namrgodjeno celo, oci pomucene,

Rob si svoje zlovolje…

Topla rec te povredjuje.

.

Ne istjeravaj dusu svoju

Za Isusa nek bude vezana,

Izdaja boli Duha Svetoga.

.

Djavolje zelje tebi su naredjenja,

Zapamti: u paklu njegov sluga sagorjeva.

Pesimizam ti je bolest neizleciva….

( molitva bi te izbavila)

.163258_116746518397085_100001852122472_123980_7984002_n

 

  Настави са читањем “PESIMIZAM milka vukic vujnovic”

PLJUNI MI POD ”WINDOWS” – Eleonora Luthander

PLJUNI MI POD ”WINDOWS”! Sad možeš samo da mi pljuneš pod prozor izdavaču sa štampačem u špaizu koji si me, cereći se, sakatio i pljačkao Sad bez tebe slobodno vrištim pesme u internet dok ti pendžetiraš tenisice koricama neobjavljenih knjiga Moje misli zauvek žubore u zlatnom koritu jezika, ima me na svakom ćošku kiber kosmosa, … Настави са читањем “PLJUNI MI POD ”WINDOWS” – Eleonora Luthander”

PLJUNI MI POD ”WINDOWS”!

Sad možeš samo da mi pljuneš
pod prozor
izdavaču sa štampačem
u špaizu
koji si me, cereći se,
sakatio i pljačkao

Sad bez tebe slobodno
vrištim pesme
u internet
dok ti pendžetiraš tenisice
koricama
neobjavljenih knjiga

Moje misli zauvek žubore
u zlatnom koritu jezika,
ima me na svakom ćošku
kiber kosmosa,
nasmejana večnost
svetluca mi na licu –

Настави са читањем “PLJUNI MI POD ”WINDOWS” – Eleonora Luthander”

NE TRAŽI U MENI… – Milovan Petrović

Ne traži u meni anđela sa neba ja anđeo nisam na zemlji sam rođen, šiban vetrovima, kišom, snegovima ja srcem čoveka običnim sam vođen.   Ne traži u meni savršenstvo neko, u meni ćeš naći od svega po malo suviše je toga i lepog i lošeg, a ipak je sve to baš u mene stalo. … Настави са читањем “NE TRAŽI U MENI… – Milovan Petrović”

Ne traži u meni anđela sa neba

ja anđeo nisam na zemlji sam rođen,

šiban vetrovima, kišom, snegovima

ja srcem čoveka običnim sam vođen.

 

Ne traži u meni savršenstvo neko,

u meni ćeš naći od svega po malo

suviše je toga i lepog i lošeg,

a ipak je sve to baš u mene stalo.

 

Ne traži u meni svog princa iz bajke,

i na laži sada ti ne teraj mene,

rođen sam običan bez titule neke,

i crvena krv mi znaj teče kroz vene.

 

Ne traži u meni ni lošeg čoveka,

mada svega ima u meni po malo,

ti pokupi dobro što nađeš u meni,

dovoljno je toga u meni ostalo.

 

Kad u meni tako sva dobra pokupiš,

ti od mene gradi boljega čoveka,

buniti se neću, još ću ti pomoći,

predaću se tebi ko koritu reka.

 

Možda tako jednom kada se probudiš,

kraj sebe ugledaš svog princa iz bajke,

a ipak sam rođen, bez dvorova, krune,

rođen od običnih i oca i majke.

 

Milovan Petrović

–

JOŠ BI JEDAN ŽIVOT PROŽIVEO – Milovan Petrović

Još se moje utrkuju zore koja će mi tebe pokazati, k’o da znaju koliko te volim i da ću se ja tebi predati.   Još se dani ponose sa tobom na poklon mi samo tebe nude, ja te volim kao prvog dana, volim tebe, naše igre lude.   Još vetrovi moju maštu pale, dižući ti … Настави са читањем “JOŠ BI JEDAN ŽIVOT PROŽIVEO – Milovan Petrović”

Još se moje utrkuju zore

koja će mi tebe pokazati,

k’o da znaju koliko te volim

i da ću se ja tebi predati.

 

Još se dani ponose sa tobom

na poklon mi samo tebe nude,

ja te volim kao prvog dana,

volim tebe, naše igre lude.

 

Još vetrovi moju maštu pale,

dižući ti haljinu visoko,

i još strasti divljaju u meni,

od pogleda moje plavo oko.

 

Još mi oči lutaju po tebi

ne zasite te tvoje lepote,

još se igram spretnog detektiva,

… pa volim te, volim te živote.

 

Još bi jedan život proživeo

kad bi Bog te opet meni dao,

živeo bi baš isto ovako,

i tu ništa ja nebi menjao.

 

Milovan Petrović

–

ZIVOT ILI KAZNA milka vukic vujnovic

“kosulja plava” . Kako nazvati one ljude Sto jednom zive zivot svoj….   Tamo gde niko ne treba da bude A takav zivot bio je njoj… . Na podlozi magije crne Hranec se bolom, tudjim vriskom Patnja duse kad tad nagrne Iz svoje dubine pracena piskom… . kroz decenije tri te vodaju Sa zdravim, a … Настави са читањем “ZIVOT ILI KAZNA milka vukic vujnovic”

“kosulja plava”

.

Kako nazvati one ljude

Sto jednom zive zivot svoj….

 

Tamo gde niko ne treba da bude

A takav zivot bio je njoj…

.

Na podlozi magije crne

Hranec se bolom, tudjim vriskom

Patnja duse kad tad nagrne

Iz svoje dubine pracena piskom…

.

kroz decenije tri te vodaju

Sa zdravim, a ocima slepim

I dusu ti djavolu prodaju…

Mozes li se nadati danima lepim?!

.

Al’, eto, pred Bozjim promislom

Covek se trgne i progledava

I grceviti juri za Smislom

Da dusu svoju od vraga spasava…

.

Glas Boga visnjeg jos uvek cuje:

“Vrati se Meni, zivot prigrli”!

Zato svima sestrinski porucuje:

“Samo zivot po Bogu, zivot je vrli” !