Добродошли!
Парче слике, број улице Зашто си овај пут машта? Моја рука не прашта Ове немире… А у ћутњи Мој те глас презире; Причам свашта.
Парче слике, број улице
Зашто си овај пут машта?
Моја рука не прашта
Ове немире…
А у ћутњи
Мој те глас презире;
Причам свашта.
Slike . Mnoge sam ja lokve putem preplivao, mnogi su me “kameni” spotakli, i mnogim sam rukama pruženim vjerovao, da ne bih znao da će ih biti još… Mnogi su mi vjetrovi dah oduzimali, mnoga su me sunca zaslijepila, i mnoge mi se Sirenom činile, da ne bih znao da će ih biti još… . … Настави са читањем “Slike – Miro Beribaka”
“nada” . Vapajem bola vjetar rezi Kise crne svetlost setaju Okeanom gore suze vrele, Zivot bezzivotni sam se truje Nostalgija sklupcana porama Proslost izgara, Skuvana u loncu tom Teskim oziljcima Mahnito sece vazduh, bez krila Senkom noci bele magle Svece pale Mir dusa mi kusa Dok grob celiva I obgrljava … Vazduha nema, To jecaj slama, … Настави са читањем “JECAJ SLAMA milka vukic vujnovic”
“nada”
.
Vapajem bola vjetar rezi
Kise crne svetlost setaju
Okeanom gore suze vrele,
Zivot bezzivotni sam se truje
Nostalgija sklupcana porama
Proslost izgara,
Skuvana u loncu tom
Teskim oziljcima
Mahnito sece vazduh, bez krila
Senkom noci bele magle
Svece pale
Mir dusa mi kusa
Dok grob celiva
I obgrljava …
Vazduha nema,
To jecaj slama,
San se kida.
.
NAŠ CVET Naš cvet umire Dušo moja Latice postaju blede Staze mirišu Ali pusta polja Ko ruse kose da sede Tuguju za poljupcem Od polena, Što se pretače u nektar Plaču za dodirom Od korena kroz stablo do boja sprektra! Nebo je granica Našeg behara Reka za njim poskakuje Tako se zanosi Da bi se … Настави са читањем “NAŠ CVET – Miladinović Sandra”
NAŠ CVET
Naš cvet umire
Dušo moja
Latice postaju blede
Staze mirišu
Ali pusta polja
Ko ruse kose da sede
Tuguju za poljupcem
Od polena,
Što se pretače u nektar
Plaču za dodirom
Od korena
kroz stablo do boja sprektra!
Nebo je granica
Našeg behara
Reka za njim poskakuje
Tako se zanosi
Da bi se predala
Bez odigrane partije….
Ptice ga nadleću
Sa takvom brižnošću
Za sreću pera dobacuju
Koraci boluju
Dušo moja
Još živog ga oplakuju!!!!
Na strmini pod mesecom
Jetka se pesma otela
Iz grla duboke pećine
Koja se nije umorila
Zadala se uteha
Krila tamih kao noć
Nad cvetom tiho zastala
I dodirom vratila moć
Uzdahu!
(c) Miladinović Sandra
Nije mi se dalo da na miru živim, da uživam mirno u nekom zapećku, tražio sam više, jurio za nečim ulagao mnogo na pogrešnu srećku. Ni jedno me mesto baš držalo nije, tražio sam biser, al pogrešna školjka, vrlo bih se brzo zasitio svega ništa novo nije, stara moja boljka. Rekao sam sebi … Настави са читањем “PUSTOLOV – Milovan Petrović”
Nije mi se dalo da na miru živim,
da uživam mirno u nekom zapećku,
tražio sam više, jurio za nečim
ulagao mnogo na pogrešnu srećku.
Ni jedno me mesto baš držalo nije,
tražio sam biser, al pogrešna školjka,
vrlo bih se brzo zasitio svega
ništa novo nije, stara moja boljka.
Rekao sam sebi ko zna kol’ko puta
prestani da jurcaš, smiri se, ohladi
i kuče se teško na lanac navikne
a ja neću nikad, pa šta da se radi.
Ma ne mogu više terati po svome,
godine me više ne trpe ovako
kad bi mogo barem malo da se smirim
dom sebi da nađem, ostalo bi lako.
Pa ipak na kraju ja ukrotih sebe,
biser školjku nađoh u plavoj laguni,
još ponekad samo, ali tako retko
stari pustolov se u meni pobuni.
Neka, nek se buni nasmešim se samo,
stara navika me prevariti neće,
sad se divim školjci i plavoj laguni
pustolov me neće rastavit’ od sreće.
Milovan Petrović
–
НЕ ГАЗИТЕ СВЕТИЊУ Светињу немојте газити па се у њу клети, „Кајати“ се па исто чинити… Смејете се реци што тече и навек ће тећи, док ваше зрно песка низ обелиске рони….и гори са зраком наде да ће постати светлост!!!! Покајте се са правом вером јер прашума није замка већ загонетка живота… Корен што држи … Настави са читањем “НЕ ГАЗИТЕ СВЕТИЊУ -Миладиновић Сандра”
НЕ ГАЗИТЕ СВЕТИЊУ
Светињу немојте газити па се у њу клети,
„Кајати“ се па исто чинити…
Смејете се реци што тече и навек ће тећи,
док ваше зрно песка низ обелиске
рони….и гори са зраком наде
да ће постати светлост!!!!
Покајте се са правом вером
јер прашума није замка
већ загонетка живота…
Корен што држи чврсто
стабло за тло…
У руци имате душу
и она би да полети
а ви је шибате попут oркана
и разбијате о најтврђе тло!
Светињу немојте газити па мирно клекнути пред њом,
„кајати“ се па исто чинити….
Смејете се реци што тече и навек ће тећи,
док ваше зрно песка низ обелиске
рони…и гори са зраком наде
да ће постати светлост!
(с) Миладиновић Сандра
Još me jednom zavedoše oči, tvoje oči i vatra u njima, još mi jednom probudiše strasti pa ne mogu spavati noćima. Još me jednom,… prosto ne verujem, zavedoše oči crne tvoje, još me jednom,… a znam raniće me, … bole rane iz mladosti moje. Još ćeš jednom poigrat’ se sa mnom, zavesti me, … Настави са читањем “JOŠ ME JEDNOM ZAVEDOŠE OČI – Milovan Petrović”
Još me jednom zavedoše oči,
tvoje oči i vatra u njima,
još mi jednom probudiše strasti
pa ne mogu spavati noćima.
Još me jednom,… prosto ne verujem,
zavedoše oči crne tvoje,
još me jednom,… a znam raniće me,
… bole rane iz mladosti moje.
Još ćeš jednom poigrat’ se sa mnom,
zavesti me, baciti pod noge,
još ćeš svoje čari isprobati,
na taj način ranila si mnoge.
Još ćeš jednom,… ja ću se predati,
s’ tobom bitke il’ revanša nema,
umetnik si ti u ovoj igri,
najbolja si,… bitka izgubljena.
Još ćeš jednom uzeti mi srce
još ću jednom sebe tebi dati,
još ću jednom uživati kratko
a posle će samo bol ostati.
Pa nek boli na bol sam navik’o
neka boli taj trenutak jedan,
tog trenutka sećaću se uvek,
neka boli, svog bola je vredan.
Milovan Petrović
–
ljubav za Ljubav” . Zivot me protjera iz casa bunovna… Polomljenim nogama bez naocala i laktova, Niz litice strane nedodjije krv tece usirena, Guraju me krtice iz rupe u procijepe, Zmije dave… gutaju na komade, Mrtva sam – jos samo da izdahnem. . Dozvolite, molim vas, ne ljutite se! Zar ovoj vapaj ne smijem ispustiti, Predahnuti … Настави са читањем “KROZ OGLASE milka vukic vujnovic”
ljubav za Ljubav”
.
Zivot me protjera iz casa bunovna…
Polomljenim nogama bez naocala i laktova,
Niz litice strane nedodjije krv tece usirena,
Guraju me krtice iz rupe u procijepe,
Zmije dave… gutaju na komade,
Mrtva sam – jos samo da izdahnem.
.
Dozvolite, molim vas, ne ljutite se!
Zar ovoj vapaj ne smijem ispustiti,
Predahnuti na tren…
Kroz oglase sve pratite…
Za spokoj mi se jednom pomolite.
.
Jucer me prepoznati ne moze
Nisam ga ni upoznala…
Kad upitam negoga za vremenske uslove
Naredjuje da menjam zanimanje…
Sjete mi boli salju i muku zalijavaju.
Noge novu zemlju dodituju….hodaju,
Samo sam ja davno zamrla.
.
Ima li koja svijeca zaturena
Da zamnom kod vas zatreperi…
Gde su me ruke necije kupale,
Ljubavi prave hranile.
.
Ima nade Boze, Tebe svi slave,
Ja cujem korake Arhangela Mihajla.
.
Jednom ću . Jednom ću da krenem kud me misli vode, za osmjehom tvojim na dalek put… za onom iskrom iz oka tvoga koja me je zaslijepila… Jednom ću sjesti u Velika Kola, brza, najbrža kola, brža od lokomotive kroz ravnicu, od krilatog konja, brža od misli… da ih mogu stići, a onda… čekaću te … Настави са читањем “Jednom ću – Miro Beribaka”
Jednom ću
.
Jednom ću da krenem kud me misli vode,
za osmjehom tvojim na dalek put…
za onom iskrom iz oka tvoga
koja me je zaslijepila…
Jednom ću sjesti u Velika Kola,
brza, najbrža kola, brža od lokomotive kroz ravnicu,
od krilatog konja, brža od misli…
da ih mogu stići,
a onda…
čekaću te u bašti nekog od cafea
na trgu prepunom cvijeća,
da prolaznici ne vide ubraću ljubičice
da me po njima prepoznaš!
Naručiću espresso i za tebe!
.
Jednom, kada se zvijezde poklope…
jednom ću da krenem kud me misli vode…
Samo, ne znam kada…
Jesen kad prođe i zima dođe kad snegom sve zabeli, kad pahulje bele tragove skriju a mi bi toplo leto hteli. Kad noći postanu duge i hladne severac hladni dok duva, ljubav ti moja srce greje telo od vetra čuva. Tvoje mi oči u mračnoj noći svetlost čarobnu daju, a tvoji prsti dugi … Настави са читањем “JESEN KAD PROĐE – Milovan Petrović”
Jesen kad prođe i zima dođe
kad snegom sve zabeli,
kad pahulje bele tragove skriju
a mi bi toplo leto hteli.
Kad noći postanu duge i hladne
severac hladni dok duva,
ljubav ti moja srce greje
telo od vetra čuva.
Tvoje mi oči u mračnoj noći
svetlost čarobnu daju,
a tvoji prsti dugi i nežni
po meni nežno traju.
Te noći takve, duge i hladne
postati mrske mi neće,
poželeću tad da zima potraje,
eh da je samo sreće.
Zato vas molim volite zimu
bele snegove njene,
njenu hladnoću i duge noći,
dobra je za zaljubljene.
Milovan Petrović
–