Možda smo mi,dušo,sve bliži, u dalji
možda smo nas dvoje sve tuđi,a svoji;
a možda i nismo,već nas tuku malji
kroz damare lude; možda tu postoji
To što se razgori samo kad se sluti,
što se nije, žali, jednom nama snilo;
To mi ne poreci,To mi ne prećuti;
Ne zbivši se sve se, među nama, zbilo.
Možda smo mi ,dušo,jedno drugom smrti
možda smo nas dvoje sve samo ne ljudi
a možda i jesmo,već nam razum muti
Ta beskrajna varka, možda tu se budi
To što uznosi nas samo dok se skriva
što nije i jeste jednom nama teklo.
Ne zbivši se, ipak, nek’ se nama zbiva,
sad mi i prećuti. Možda -sve je reklo.
decembar,2014.
(Прочитано: 61 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.000 пута)
Veliki pozdrav dragim blogerima.Lepo je opet biti s vama nakon dugog perioda.
Aleksandra
Hvala Dragane na čitanju i komentaru i na tome što niste samo nemo prošli kraj ovih stihova.Veliki pozdrav kolegi po peru!