Добродошли!
– Nobelove nagrade se “ne kompromituju”, jer ih dobijaju i oni koji ratuju! – Vračara je jednom predsedniku “salila stravu”, a on je onda osnovao na Balkanu “jednu državu”! – Političari “razvlače politiku”, kao harmonikaš harmoniku! – Obećanje ludom radovanje, a državi dugo čekanje i nadanje! Živko Begović
– Nobelove nagrade se “ne kompromituju”, jer ih dobijaju i oni koji ratuju!
– Vračara je jednom predsedniku “salila stravu”, a on je onda osnovao na Balkanu “jednu državu”!
– Političari “razvlače politiku”, kao harmonikaš harmoniku!
– Obećanje ludom radovanje, a državi dugo čekanje i nadanje!
Živko Begović
u procjepu srca mreže i svako slovo u zlato ja hoću još zvuka i ptica daljina sopstvenih zov granice stiha da sročim što beskraj samo ih zna ja sam zašto prirode moje što nad svakim zato bdi ja sam gdje puteva mojih što nad svakim tamo se budi ja sam stajanje ovdje sred srca što … Настави са читањем “Ja nikad ne stojim ovdje tek ko tanka nit što tka”
u procjepu srca mreže i svako slovo u zlato
ja hoću još zvuka i ptica daljina sopstvenih zov
granice stiha da sročim što beskraj samo ih zna
ja sam zašto prirode moje što nad svakim zato bdi
ja sam gdje puteva mojih što nad svakim tamo se budi
ja sam stajanje ovdje sred srca što mrežom me sopstvenom mni
cvjetova otvoren pupolj sopstvena školjka na dlanu
uho što čuje vrh planina i neposluh morskoga dna
kad gradovi trnu mi svjetla blagoslov novome danu
da biće sam tajna svijeta što svijetu smisao da
IGRAJMO NA KISI Igraj samnom na kisi beli andjele, rasiri krila svoja i oci blazene, ponesi me u visine kada resis da poletis, ne zaboravi na moju spretnost piruetom kada sletis! Rodjeni moj…. Nisam ja tebi ravna, ni vlasi tvoje kose, zasluzna nisam da ti dodirnem ruku, ali, se trudim svojski, trudim se moj zivote, … Настави са читањем “IGRAJMO NA KISI – Miladinovic Sandra”
IGRAJMO NA KISI
Igraj samnom na kisi beli andjele,
rasiri krila svoja i oci blazene,
ponesi me u visine kada resis da poletis,
ne zaboravi na moju spretnost piruetom kada sletis!
Rodjeni moj….
Nisam ja tebi ravna, ni vlasi tvoje kose,
zasluzna nisam da ti dodirnem ruku,
ali, se trudim svojski, trudim se moj zivote,
i bas mi godi kisa, ovaj ples dok kapi tuku!
Moj zivote….
Igraj samnom na kisi beli andjele,
nek tvoje haljine duge didirnu sve oko nas,
u ovoj igri nasoj pojavice se i duga,
i preko nje cu s tobom pronaci put za spas!
Moje sunce…
Igraj i seti me detinjstva,
toga trena, sto sija, a bese poodavno,
majcine oci tada centar sveta mi behu,
a, sada shvatam to bese tvoje ogledalo!
Moj andjele….
© Miladinovic Sandra
IMATE LI SRCE? Imate li srce u nedrima?! Dajte da opipam ja, ili je tamo kamen gde treba, da igra život – dar neba!? Imate li zvezdu na čelu, sijaju li vam ruke u mraku, poželite li nekada dobro, onom starom bez nogu prosjaku!? Zaboravljate da ste niko i ništa, prolaznici što trag ne ostavljaju! … Настави са читањем “IMATE LI SRCE? – Miladinović Sandra”
IMATE LI SRCE?
Imate li srce u nedrima?!
Dajte da opipam ja,
ili je tamo kamen gde treba,
da igra život – dar neba!?
Imate li zvezdu na čelu,
sijaju li vam ruke u mraku,
poželite li nekada dobro,
onom starom bez nogu prosjaku!?
Zaboravljate da ste niko i ništa,
prolaznici što trag ne ostavljaju!
Vaša su bojišta krvlju zalivena,
onih što u ledja zadobiše ranu!
Imate li srce u nedrima?!
Dajte da opipam ja,
ili je tamo kamen gde treba,
ljubav da čini sve što zna!?
© Miladinović Sandra
OPROSTI MI BOŽE Smrt bi mi tako prijala, ali, znam da sam grešna pred Bogom i sobom, što spominjem nju, jer imam andjela, i ogroman dar što zovu životom!!! Kamen me guši, ne mogu više, da trpim nemar ljudskog roda, kao da spomen mi podigoše, i guraju me u jamu zbog toga! I borim se … Настави са читањем “OPROSTI MI BOŽE – Miladinović Sandra”
OPROSTI MI BOŽE
Smrt bi mi tako prijala,
ali, znam da sam grešna pred Bogom i sobom,
što spominjem nju, jer imam andjela,
i ogroman dar što zovu životom!!!
Kamen me guši, ne mogu više,
da trpim nemar ljudskog roda,
kao da spomen mi podigoše,
i guraju me u jamu zbog toga!
I borim se borim kao lavica,
da odigram svoj tango do kraja,
da volim i praštam sebi i drugima,
ali, sebičnost ohola na sve zaboravlja!
I da u ritama kleknem pred sudbinom,
pomilovala bi mi nežno čelo,
sa usana krv brižno izbrisala,
i prekrila me belim velom!
I da mi zvezda sa neba sidje,
a, na čelu nastani se zauvek,
za svaki moj stih ili korak,
ljudske dobrote ni za lek !
Da postoji ulica beskrajno duga,
pošla bih njome ovoga časa,
neka je po meni nazovu sluga,
što za druge traži ruku spasa!
Moj brat jedini sada je daleko,
za njega srce bih svoje dala,
o, kako mi fali taj zagrljaj,
što majka rodjena mi je izabrala!
Na grudi njegove glavu bih spustila,
i ridala da čuje cela vasiona,
o, brate voljeni spasi me nepravde,
hoću da čujem da zvone zvona!
Bog za ljubav i istinu zna,
on je moj put, a ja ga vredjam,
Isus je razapet na krstu bio,
jer su mu ljudi okrenuli ledja!
Smrt bi mi tako prijala Bože,
oprosti sto me skrhanu vidiš…
Glavu gore – tiho mi kazeš,
a, ja se zbog suza pred tobom stidim!
Kada bih znala da moja žrtva
biće pouka za ljudski rod,
lakše bih sav ovaj bol podnela,
jer znam zaplovio bi ljubavi brod!
© Miladinović Sandra
Ako me i ti budeš razočarao ako me i ti… svi su me odbacili . imam malenu kutiju s kamečićima u nju sahranjujem bube i insekte svake noći zaplačem nakratko ubacim ih i vratim kutiju u unutrašnji džep . ako me i ti razočaraš ne znam šta ću sa svilenom bubom staviću je u kutijicu … Настави са читањем “Tebi — Marina Adamović”
Ako me i ti budeš razočarao
ako me i ti…
svi su me odbacili
.
imam malenu kutiju s kamečićima
u nju sahranjujem bube i insekte
svake noći zaplačem nakratko
ubacim ih i vratim kutiju u unutrašnji džep
.
ako me i ti razočaraš
ne znam šta ću sa svilenom bubom
staviću je u kutijicu
da ti bude udobniji odar
.
Ako me i ti razočaraš, Ti-Ti-TI
S kutijicom kraj srca
krenuću na most najdublje reke
izvadiću nju i njega
i baciti
“Dogodilo se”..
kamin(n)gs
MOJE PESME Moje su pesme moje struje što nastaju iznenada, ko izdani kroz izvor krenu, i reku stvore da se nada! Moje su pesme moje tuge, kada se srce lomi ko od stakla, i pretaču se ko crno vino, što me opija da nebih dno takla! Moje su pesme moje muze, što me čuvaju od … Настави са читањем “MOJE PESME – Miladinović Sandra”
MOJE PESME
Moje su pesme moje struje što nastaju iznenada,
ko izdani kroz izvor krenu, i reku stvore da se nada!
Moje su pesme moje tuge, kada se srce lomi ko od stakla,
i pretaču se ko crno vino, što me opija da nebih dno takla!
Moje su pesme moje muze, što me čuvaju od sebe same,
i kada me najdublja tama obuzme, one komediju čine od drame!
Moje su druge i mile seje, što me kore, vesele i grle,
samnom su gde god da krenem, pa baš kao gitari strune!
Sretneš li me da lutam zamišljena sa osmehom na licu,
a, prisutnost ne pokazujem sem pojavom,
ja sam nad oblacima moje sumnje u dvoboju sa munjama
ili nekom spodobom!
Tu su i sestre, društvo mi čine, šapću mi reči podrške,
kao da neke nove veštine, savladavam mudrošcu pozlate!
Moje su pesme Božje tajne, sa kojima kao da sam rodjena,
pod uzglavljem se roje ko pčele, čijim letom sam vodjena!
I dal sam pesnik ili nisam, da li sam maštalica, vizionar!?
Šta li sam, neka sam, samo da ne ostanem bez mojih druga,
kao zaboravljeni zvonar bez zvona!
EH, MOJE PESME I TE STRUJE U MENI, SAMO KAŽU – KRENI
I ETO EKSPLOZIJE ŠTO PLENI !
© Miladinović Sandra
OBEĆANA PESMA Obećala sam sebi da cu umereno disati, da ću iz sećanja krasti one nejlepse misli, da ću toplinu tvojih ruku čuvati u nedrima, uzburkane dodire u pozlaćenim vedrima, a, poljupce i zagrljaje prepustiti vetru da mi ih kroz vihor nekad vrati, kada svrati! Obećala sam… Obećala sam da lice neću skrivati, sve nase … Настави са читањем “OBEĆANA PESMA – Miladinović Sandra”
OBEĆANA PESMA
Obećala sam sebi da cu umereno disati,
da ću iz sećanja krasti one nejlepse misli,
da ću toplinu tvojih ruku čuvati u nedrima,
uzburkane dodire u pozlaćenim vedrima,
a, poljupce i zagrljaje prepustiti vetru da mi ih
kroz vihor nekad vrati, kada svrati!
Obećala sam…
Obećala sam da lice neću skrivati,
sve nase najlepše reči u mislima prepisivati,
pesmaricu ću čuvati u bašti kraj reke,
dok ih čitam ona ce ih slušati,
i širiti kroz krajeve daleke za jedan tren,
dok žubori pa poskoči i zagleda mi se u oči!
Obećala sam….
Obećala sam sebi da žar naših stapanja,
ni po koju cenu neće odlutati i nestati,
vreme ga nece pregaziti, i da ce moja duša
uvek biti mlada kao sada!
Nek je bilo i bola i suza, ali ta ekstaza,
davno je vec zarobila sva moja čula,
nada se iz nje rodila i bila je prva!
Čista kao nevestin veo!
Obećala sam sebi za život ceo!
OBEĆANJE CU ISPUNITI!
TEBI MORE – MENI TALASI!
© Miladinović Sandra
ima 1000 razloga koji bi učinili sve da se probudim Sunce – vetar požar – mraz obrt planete u Mlečnoj Kapi sazvežđa i da ne nabrajam dalje samu bih sebe probudila a željna sam o jako jako idealne meditacije ipak kopka me jedinstveni uzrok koji bi je proširio na beskraj beskraja ne kopka me znam … Настави са читањем “Nemušt i nepostojeći — Marina Adamović”
ima 1000 razloga koji bi učinili sve
da se probudim
Sunce – vetar
požar – mraz
obrt planete u
Mlečnoj Kapi sazvežđa
i da ne nabrajam dalje
samu bih sebe probudila
a željna sam
o
jako
jako
idealne meditacije
ipak
kopka me jedinstveni uzrok
koji bi je proširio na beskraj beskraja
ne kopka me
znam ga
ali nek on mene sanja i sanjajući – ćuti
neka
neka
zaboraviću sve
i neizostavno
zameniti teze
.
nemušt i nepostojeći
kamin(n)gs
Oslikala Mira Jakovljević
Oslikala Mira Jakovljević