Ponavljanje priče o pogledu — Marina Adamović

pogled mi je naišao  na do tada neuočen bol odbio se svom silinom i bljesnuo osunčanom  vasionom istom onom  koja je spalila i ubrzo sasula treset  i kamen . pogleda nema raspao se negativ  misli o mislima zato je tama   opsesivno sama ja ostajem zaključana pod kapcima ne kucaj boli ne otvaram više . prilaziš … Настави са читањем “Ponavljanje priče o pogledu — Marina Adamović”

pogled mi je naišao 
na
do tada neuočen bol
odbio se svom silinom
i
bljesnuo
osunčanom  vasionom
istom onom  koja je

spalila
i ubrzo sasula treset  i kamen
.
pogleda nema
raspao se negativ  misli o mislima
zato je tama  
opsesivno sama
ja ostajem
zaključana pod kapcima
ne kucaj boli
ne otvaram više
.
prilaziš bojama lepote sveta
a
tog se bojim
bojim
bojim
bojim
 kao i ponavljanja priče o pogledu na dan
i svetlost
i nadu
koji su 
zapravo  
mrak
naišao niotkud da bih slepa tumarala 
i videla sve
a
nikada
ne bih
nikada …o..o…o…boje…

                                              kamin(n)gs

ВРХОВИ – Рајица Драгићевић

В Р Х О В И Срели смо се На једном пропланку. Сећаш се, Трчала си некуд А онда застала Јер један случајни поглед Замрси твоје мисли. Држала си цвеће И стајала немо, А доле у грлу Гомилале се речи. Нека непремостива река И са њом жубор жеља. Ти си као све друге, Помислих, И … Настави са читањем “ВРХОВИ – Рајица Драгићевић”

В Р Х О В И

Срели смо се
На једном пропланку.
Сећаш се,
Трчала си некуд
А онда застала
Јер један случајни поглед
Замрси твоје мисли.

Држала си цвеће
И стајала немо,
А доле у грлу
Гомилале се речи.
Нека непремостива река
И са њом жубор жеља.

Ти си као све друге,
Помислих,
И хтедох да те избегнем
Ал онај исконски поглед
Намах замагли моју сету.

Зажелех да те додирнем
Али не смедох због почетка
И тако остасмо неми
Крај бистре немирне воде.

Имала си више снаге
И твоја зебња
Проломи дуго ћутање
А топло летње сунце
Засија нашом тајном.

Узесмо се за руке тада
Запљуснути белином дана
И пођосмо у врхове гора
Да будемо ближи звездама!

18.11.1978. Рајица Драгићевић