Дан: 31. март 2013.

da, to pjesnik bilo je

što će reći lud

luđi od svega što mu je napisano

 

neušećereni junak

gorka pilula istine

što se bez vode guta

 

da, riječi tijesno bilo je

sred tolike mudrosti

 

Његове сапи није знао камен

Јахали без узда без улара седла

Да до нас дојаше његов блиједи пламен

 

Дан је био – мајко- јахали смо Сунце

Оно чије зраке још не знају тмине

У пустињи небеској били смо тек звијезде

За галопом траг и облак прашине

 

И земља била – мајко- јахали смо горе

Проклињали дан када нас је родила

Под копитама ритам шапата сред збора

О зори што нас је хоризонту водила

 

И вода била –мајко- јахали смо море

Ко талас нам се дизали к небесима ати

И у свакој капи со земље од зноја

Јахала сред трена јахала без сати

 

© Мирослава Одаловић

 

 

 

Ја у њих без ријечи ставила сам пјесму

Афоризам плавог и љубав словесну

Спрам стварања прије мене ткану

Спрам знања прије мене знану

 

Све друго било је молитва тиха

Сок од плода сваког преломљеног стиха

 

© Мирослава Одаловић