TIŠINA
Volela bih da izdahnem u tišini i
da niko zamnom ne tuguje,
ne, nikako suze, hoću smeh,
želim da oko mene radost luduje!
Zabranite mi da živim i da cvetam,
i dajem sve od sebe, da dišem u proleće…
Ali, ovu dušu da voli, posle svega?!
Dok god se voli, voleće !
To što mojim venama teče i
pored suza, uvek ce carovati i nebom…
Mudrija od svakog jutra zauvek ostaće,
a, navek sita biću, jer gladan nisi
kada se hraniš ovim hlebom!
Volela bih da izdahnem u tišini i
da nikom ne zadajem bol,
jer ko to kaže da prestajem da živim!?
Telo što poznajte i duša, su samo spoj!
© Miladinović Sandra