Добродошли!
otvorio je prozor jauku i pustio ga kao beloglavog supa sup je izlegao krikove koji su se uvlačili goli u njegove žile lešinar do lešinara kidao mu arterije i aortu okno je lelujalo ili rasparana zavesa podsmešljivo mahala kratkim repnim perima i on je zagroktao i šištao iako je plivao u krvi – koloniji lešinara … Настави са читањем “CIKLUS – POSTOJANJE NEPOSTOJANJA 48 — Marina Adamović”
otvorio je prozor jauku i pustio ga kao
beloglavog supa
sup je izlegao krikove
koji su se uvlačili goli
u njegove žile
lešinar do lešinara
kidao mu arterije i aortu
okno je lelujalo
ili rasparana zavesa
podsmešljivo mahala
kratkim repnim perima
i on je zagroktao
i šištao
iako je plivao u krvi
– koloniji lešinara
iako je ruku stavio na grudi
druga mu je pala
kao polomljeno veslo
sidra nema da ukotvi bol
stihija je
stihija
osećam i ja
kamin(n)gs
OPET SI LJUBAV PROBUDILA Ruka u ruci, bez reči, ćuti, ponekada to govori sve! Pogled što gori, korak u boji, fluid što pali sve lampice! Taj dar bez cene, srcu što bije, daje ritmove nepoznate, duša se bori, ko’ da se ljuti, a, raduje se kao nikada pre! Nije li rano, treba li tiše? Ne … Настави са читањем “OPET SI LJUBAV PROBUDILA – Miladinović Sandra”
OPET SI LJUBAV PROBUDILA
Ruka u ruci, bez reči, ćuti,
ponekada to govori sve!
Pogled što gori, korak u boji,
fluid što pali sve lampice!
Taj dar bez cene, srcu što bije,
daje ritmove nepoznate,
duša se bori, ko’ da se ljuti,
a, raduje se kao nikada pre!
Nije li rano, treba li tiše?
Ne da se, ko da se olenjila,
ili se boji te letnje kiše,
što bi sve naglavice promenila!
Predaj se dušo, ko’ potok reci,
ne snebivaj se slutnjama,
otvori prozore i slobodno priznaj –
opet si ljubav probudila!
© Miladinović Sandra