NAVEK SREĆNA
Znam ostaću sama jer ne pristajem na laži,
jer neću trule kompromise,
ja samo pravu ljubav tražim,
i voleću kao vetar u proleće!
Otvorenih očiju sve mi je jasno,
Bog čuje moje korake,
a, ovo što u grudima nosim,
pleniće kao nebo oblake!
Prosuću stazom kojom hodim,
latice crvenih mirisnih ruža,
pevaću ciganske pesme o ljubavi,
i navodiću igrom duše na čuda!
Uz zvuk violine ili gitare,
rane ću teške zaceljivati,
a, kada konačno jutro osvane,
ljubav će se ulicama veseliti!
(c) Miladinović Sandra