Добродошли!
Образи ти румени, Усне све црвене, Девојка си најлепша, А имаш само мене. Увек тако заносна, Елегантна као дива, Због тебе секу вене, И пију скупа вина. Лице ти је прелепо, Као накит који носиш, Ја га нисам купио, Већ неки други момци. Воли ме љубави, Немој да те мењам, Па да опет пробам, Да … Настави са читањем “Дива”
Образи ти румени,
Усне све црвене,
Девојка си најлепша,
А имаш само мене.
Увек тако заносна,
Елегантна као дива,
Због тебе секу вене,
И пију скупа вина.
Лице ти је прелепо,
Као накит који носиш,
Ја га нисам купио,
Већ неки други момци.
Воли ме љубави,
Немој да те мењам,
Па да опет пробам,
Да извучем седам.
Ружа није само цвет, Већ арома ноћи, Крвава јој боја, Храни сваке очи. Мирис као опијум, А латице нежне, Зато женско срце, За њом радо чезне. Изгледом осваја, Док мирисом мами, Лепотом се поиграва, И романтиком зрачи. Једна ружа поклоњена, Љубав ти ствара, Док једна љубав поклоњена, Нову ружу ствара.
Ружа није само цвет,
Већ арома ноћи,
Крвава јој боја,
Храни сваке очи.
Мирис као опијум,
А латице нежне,
Зато женско срце,
За њом радо чезне.
Изгледом осваја,
Док мирисом мами,
Лепотом се поиграва,
И романтиком зрачи.
Једна ружа поклоњена,
Љубав ти ствара,
Док једна љубав поклоњена,
Нову ружу ствара.
Pusti da te život vodi Krenuti putem plavim, nepoznatim, nebeskog svoda, slobode i mira, u skučenoj praznini, dahom neznatnim, dozvoli trenutku da ti srce dira. Plašljive ti oči zamagliše put, kojoj istini da veruješ sada, pada na tvoja leđa taj sebičan prut, veruješ li da postoji nada!? Ogoljene kosti trunu u dubini, gladne života koga … Настави са читањем “Pusti da te život vodi-Saša Zbiljić”
Pusti da te život vodi
Krenuti putem plavim, nepoznatim,
nebeskog svoda, slobode i mira,
u skučenoj praznini, dahom neznatnim,
dozvoli trenutku da ti srce dira.
Plašljive ti oči zamagliše put,
kojoj istini da veruješ sada,
pada na tvoja leđa taj sebičan prut,
veruješ li da postoji nada!?
Ogoljene kosti trunu u dubini,
gladne života koga više nema,
prepusti sve svojoj sudbini,
i veruj da ti nešto lepo sprema.
Otrov izbaci što te ljutim čini,
neka slavuj tvoj donese ti mir,
poleti visoko ka visini,
jer sve će jednom progutati vir.
Ispijaj polako svaku kap života,
udahni duboko svaki dan što dođe,
otkrij sebi da postoji lepota,
nije ni ona večna, brzo će da prođe.
Dok gori tišina u nedrima tvojim,
blistavu suzu iz oka oslobodi,
svako svoj put kroji,
samo pusti da te život vodi.
ОТАЏБИНА… По теби су газили и пљували гранатама те орали, топови грували тебе су тровали и рушили децу ти убијали, крвљу те гушили, По теби су посејане кости очева и дедова палих мошти телом и душом што су те чували битке их појеле, ветрови одували, Тебе су ранили, ал нису те убили што си жива … Настави са читањем “ОТАЏБИНА…”
ОТАЏБИНА…
По теби су газили и пљували
гранатама те орали, топови грували
тебе су тровали и рушили
децу ти убијали, крвљу те гушили,
По теби су посејане кости
очева и дедова палих мошти
телом и душом што су те чували
битке их појеле, ветрови одували,
Тебе су ранили, ал нису те убили
што си жива дуго се чудили
једни те издали, а други љубили
напали те па ти онда судили,
Ти си нас створила живот нам дала
за нас си велика, а њима мала
да те одбранимо у бој крећемо
време је да се с дедовима срећемо,
За тебе што гинем нек ти је хвала
у аманет ти дајем о земљо мала
ако се не вратимо, не заборави
да си се Србијом звала….
Братислав Богдановић
На капијама славним, Моје земље силне, Живот радо дајем, За отаџбину гинем. Пред страхом не посустајем, И не дам да зло влада, Мене зову српски син, Обилић без мана. У тренутку љуте битке, Где је србин војник прави, Један живот обични, Убио је царски.
На капијама славним,
Моје земље силне,
Живот радо дајем,
За отаџбину гинем.
Пред страхом не посустајем,
И не дам да зло влада,
Мене зову српски син,
Обилић без мана.
У тренутку љуте битке,
Где је србин војник прави,
Један живот обични,
Убио је царски.
КЉУЧАР… Тог дана кад липа је цвала кључ од срца си ми дала у њем спава твоја душа мала испод сенке вољеног чувара што откуцаје у музику претвара Сваки дамар што се чује врелим дахом у стих кује док кроз груди одјекује жеље ритам снажне страсти о љубави што се не да згасти Кључар сада … Настави са читањем “КЉУЧАР…”
КЉУЧАР…
Тог дана кад липа је цвала
кључ од срца си ми дала
у њем спава твоја душа мала
испод сенке вољеног чувара
што откуцаје у музику претвара
Сваки дамар што се чује
врелим дахом у стих кује
док кроз груди одјекује
жеље ритам снажне страсти
о љубави што се не да згасти
Кључар сада срце чува
пламен његов нежно дува
да се душа не пробуди
за тај ритам твојих груди
своје срце у залог нуди…
Братислав Богдановић
ЉУБАВНЕ ГРАНИЦЕ… Какве су то љубавне границе имају ли оне корице и странице где пише како се волети не сме и ко коме може писати песме Које су казне за заблуделе очи и срце што границу прескочи ко такве казне спроводи и заљубљене на губилиште води Ја хоћу да безгранично волим ону којој не могу … Настави са читањем “ЉУБАВНЕ ГРАНИЦЕ…”
ЉУБАВНЕ ГРАНИЦЕ…
Какве су то љубавне границе
имају ли оне корице и странице
где пише како се волети не сме
и ко коме може писати песме
Које су казне за заблуделе очи
и срце што границу прескочи
ко такве казне спроводи
и заљубљене на губилиште води
Ја хоћу да безгранично волим
ону којој не могу да одолим
млађе и старије усне да љубим
па нек онда и живот изгубим…
Братислав Богдановић
На оној другој страни, Где су тајне целог света, И где љубав увек цвета, Ту је живот стварно прелеп, Као неки нови људски почетак. На тој рајској страни, Стварно тече мед и млеко, Џаба кажеш,није него, Помоли се и буди чедан, Јер овде је осмех, Као новац вредан. На оној другој страни, Анђели су као … Настави са читањем “На оној другој страни”
На оној другој страни,
Где су тајне целог света,
И где љубав увек цвета,
Ту је живот стварно прелеп,
Као неки нови људски почетак.
На тој рајској страни,
Стварно тече мед и млеко,
Џаба кажеш,није него,
Помоли се и буди чедан,
Јер овде је осмех,
Као новац вредан.
На оној другој страни,
Анђели су као бебе,
Смејући се они плачу,
И чувају нас као дете.
MOLITVA – Vida Nenadić Tvoja sam molitva, jer si ti moja želja. Ja spašavam sve. Ime mi je Vreme. Molim se za sve vas. Molite se i vi. Svako za svoju šaku peska u vremenu. I za mene. Jer si ti ta molitva. Moja. Jer sam ja ta želja. Tvoja. (C) Vida Nenadić HEROJ, SOPSTVENI … Настави са читањем “Pesme nedelje oktobra 2012g bira – Lepa Simic”
MOLITVA – Vida Nenadić
Tvoja sam molitva,
jer si ti moja želja.
Ja spašavam sve.
Ime mi je Vreme.
Molim se za sve vas.
Molite se i vi.
Svako za svoju šaku
peska u vremenu. I za mene.
Jer si ti ta molitva.
Moja.
Jer sam ja ta želja.
Tvoja.
(C) Vida Nenadić
HEROJ, SOPSTVENI – Marko Antić
Ponovo si u svom gradu.
Nisi pobednik, nisi u centru pažnje.
Na margini si.
Šetaš bezidejno u izlizanoj garderobi.
Gde su svi nestali?
Oženjeni, otišli, rade po ceo dan…
Skoro da si
sam.
Novac ti je potreban
a ne možeš se zaposliti ni u
perionici automobila.
“Apsolvent? Čuj, lepo, ali previše
si obrazovan za ovo. Znam, trudićeš se,
ali ne treba mi neko pametan.
Idi, okušaj sreću na drugom
mestu.”
Tvoj rodni grad te odbija.
Nisi ubica, lopov, kompromitovan…
Nisi neko ko bi uništio grad,
nisi supersposoban akcioni junak
vičan oružju, skromno obrazovan
iskusan i pomalo lud
nisi Džon Rambo.
Ko si?
Seti se ko si.
Vrati se onome što jesi.
Vrati se knjigama, stripovima, vrati se filmu.
Vrati se mašti, mašta te je
i ranije izvlačila.
Maštaj.
Kreiraj.
Zaroni u sebe.
Posmatraj.
Napokon, videćeš ga:
Tvoj sopstveni heroj – ti
čuči
čeka da bude
otkriven.
© – Marko Antić
Da odlučim…?
Poneću sve što sam dala,
kao prvo…
Skinuću osmeh kojim se dičiš.
Uzeću sve zagrljaje,
u kojima si se odmarao.
… jutra koja nisi želeo da osvanu,
dok si me žedno ispijao poljupcima.
onih koja se rađaju u mom imenu.
Sakupiću sve nagoveštaje,
htela sam da ispletem…
dodire ću vratiti sebi, koje…?
One, kojima sam tebe milovala.
Otići ću, i biću dovoljno blizu,
tu u vidokrugu…
Tvojih očiju ali u nedodiru ruku…
Ja, kao reka, uzeću ti…
Sebe da vratim!
© Branka Zeng
НОЋАС… Братислав Богдановић
Узми ме ноћас
под своје скуте
нек усне моје
на твојим ћуте
те вреле усне
неће те опећи
ћутећи,
свашта ће ти рећи
Пусти ме ноћас
у своје куте
покажи ми
све скривене путе
на тајна места
ја ћи ти заћи
стазу до срца
лако пронаћи
Остави ме ноћас
крај тебе да спавам
на грудима твојим
снове да сањам
јер снови моји
теби мили
зашто се не би
на грудима снили
и у твојој коси
од зоре скрили…
Братислав Богдановић
ШАРОВ – Веселин Џелетовић
Немам ни кућу, срушена оста,
трошна је била, ко велим ја —
граду срушише четири моста
па, види, опет блиста и сја.
Немам ни њиву, узео скот,
премда није ни била плодна:
гај и шумарак, докле је плот,
а земља смоница, није баш родна.
Кола сам имао, отео гад,
ауди стотка, кожа и клима,
али сам ипак схватио сад
теже је палио кад дође зима.
Замакли тек смо из нашег села
кад хорда звери нагрну, бану,
плакала тад је колона цела,
нестаде село у једном дану.
Кренули редом све да пале,
почели најпре од крова,
а онда су доле иза штале
налетели на Шарова.
Кидисао, лајао је, са њима се тук’о,
злотвора је увек препознати знао
а лавеж је његов тек онда замук’о
крај бунара мртав кад је пао.
Биће још кућа, њива и кола,
па све то човек ствара,
ал никад више толико бола
и никад више Шарова стара.
Душу још имам, рањену само,
срећан што нисам и без ње ост’о,
поруку шаљем зверима тамо,
нека вам буде од Бога просто.
Праштам вам кућу, њиву и кола,
за вашу душу палим свећу,
праштам вам чак и тренутке бола,
али вам Шарова опростити нећу.
Веселин Џелетовић
Neprilagođen Ne želim nikom da se dodvorim. Ne želim rep da podvučem. Hoću da riječ govorim, Da laž do nogu potučem! Kažu da sam neprilagođen, Da neću da živim sa mirom, Ali ja sam takav rođen. Pa zar život zovete hirom?! I šta bi to trebalo – da vam se svidim? Da čučnem, … Настави са читањем “Slobodan Zoran Obradović – Neprilagođen”
Ne želim nikom da se dodvorim.
Ne želim rep da podvučem.
Hoću da riječ govorim,
Da laž do nogu potučem!
Kažu da sam neprilagođen,
Da neću da živim sa mirom,
Ali ja sam takav rođen.
Pa zar život zovete hirom?!
I šta bi to trebalo – da vam se svidim?
Da čučnem, bauljam i šenim?
A, sebe od sebe da se stidim!
Hvala, ne,
Ja sebe suviše cijenim!
