Добродошли!
Она је моја вољена, моја љубљена, она што ми срце покреће, она што ми осмех на лицу мами, да то је моја љубав, срећо моја,то си ти. Тебе само волим, јер ти си моја животна инспирација, што ми љубав даваш,волим те знај, због тебе ми сад живот има смисла, заљубљен сам у тебе,о да. Волим … Настави са читањем “Волим те”
Она је моја вољена,
моја љубљена,
она што ми срце покреће,
она што ми осмех на лицу мами,
да то је моја љубав,
срећо моја,то си ти.
Тебе само волим,
јер ти си моја животна инспирација,
што ми љубав даваш,волим те знај,
због тебе ми сад живот има смисла,
заљубљен сам у тебе,о да.
Волим твоје лепе очи и слатко лице,
румене образе и лепе приче,
јер опет понављам,волим те,
али овој песми завршетка нема,
јер наша љубав је превелика,
и њој не може да дође крај,
волим те опет,сада знај.
Писао сам дуго, једне ноћи хладне, љубавну поему, насмејаног срца, што сада лудо куца, и чека боље дане, дане кад ћеш доћи, пољубац ми дати, а ја се истопити, ал’ поносан бити, што девојка си моја, у све дане овог света, свиђаш ми се,волим те, Снежо,принцезо моја лепа, лепа најлепша,једина и права, шаљем ти пољубац, … Настави са читањем “Љубавна Поема”
Писао сам дуго,
једне ноћи хладне,
љубавну поему,
насмејаног срца,
што сада лудо куца,
и чека боље дане,
дане кад ћеш доћи,
пољубац ми дати,
а ја се истопити,
ал’ поносан бити,
што девојка си моја,
у све дане овог света,
свиђаш ми се,волим те,
Снежо,принцезо моја лепа,
лепа најлепша,једина и права,
шаљем ти пољубац,
не очекујући хвала.
БИВШОЈ ЉУБАВИ… Хиљаду се снова скупило у мени свих хиљаду поклонићу теби јер ни један постојао не би да те немам дубоко у себи Океан се жеља прелио у мени свака од њих твоје име носи поникле су оне у тој дивној коси па сад њима ходе кораци ти боси Безброј је чежњи прохулало у … Настави са читањем “БИВШОЈ ЉУБАВИ… – Братислав Богдановић”
БИВШОЈ ЉУБАВИ…
Хиљаду се снова
скупило у мени
свих хиљаду
поклонићу теби
јер ни један
постојао не би
да те немам
дубоко у себи
Океан се жеља
прелио у мени
свака од њих
твоје име носи
поникле су оне
у тој дивној коси
па сад њима ходе
кораци ти боси
Безброј је чежњи
прохулало у мени
посвећене беху
твојој драгој сени
сад су само сета
у једној успомени
што сећају на љубав
ка вољеној жени
Пустио бих снове
да их ветар носи
оставио жеље
да вену у коси
ал ме чежњом муче
ти кораци боси
и то што те волех,
а сад не знам ко си…
Братислав Богдановић
…koji imali su što imali su da imalo ih je noćne more što imale si ih i vrijeme imali što imalo ih je sa malim praktičnim setom za hitnu pomoć u slučaju da svijeta okonča kako se bar jednom godišnje negdje od marta do decembra uvijek najavljuje i sasvim neznatno što imali su ciljeve snove … Настави са читањем “…što imalo ih je – Miroslava Odalović”
…koji imali su
što imali su da imalo ih je
noćne more što imale si ih
i vrijeme imali što imalo ih je
sa malim praktičnim setom za hitnu pomoć
u slučaju da svijeta okonča kako se bar jednom godišnje
negdje od marta do decembra uvijek najavljuje
i sasvim neznatno što imali su
ciljeve snove što imali su ih
a i vrijeme što imalo ih je
imali su? kao jednog nikad od uvijek
a ponajviše što znali su
da znalo ih je i što znali nisu
sa voljom od prijestola crveno tepihno hodalo ih je
od nemila do nedraga samo krv
što imali su je kapljom zabilježeni
biometrijskim testom što imao ih je
za provjeru značenja ćelija od vajkada
imali su krv? kao jednu od brata uru skriven sat
za bivanje vječnim posjedom imenovanja
imena su imali što imala su ih
zavjetno izgovorena sred jezika od svjetla
svjetlo imali su vidjelo sred sljepila
što imali ih je za imalo se sred mraka
primračno rukama odgrljen pijesak i žižak od straha
što drhtali su drhtalo ih je vjetrom prizvano da se njiše
jer vjetar to posljednje pjevanje bješe što pjevalo ih je
sred pjevanja posljednje njihanje što njihalo ih je bez sna
san imali su? što imao ih je za snivati snom sudbom zakletom
nebudjen jer budjen drugačiji novi za posjed imao ih je
čekanjem premošćen jaz jame znanja jabučice očne
s poznanja dobra i zla gledali su
što gledalo ih je netremice bez treptaja pomno
ishod razuma pomućenog sjećanjem
s previše posjeda u dnu oka za gledanje
jedne iste strasti kojom poezija
svijet gradi svjetove ruši od kamena kamenu
spomen i sjaj
ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК… Да ли знаш да још увек те чекам кад јутром очи отворим и у стрепњу се претворим јер све моје зоре постале су море од када ти ниси ту Да ли знаш да још у себи те чувам од свих заборава и ноћних кошмара да у животу држи ме сећање само … Настави са читањем “ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК…”
ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК…
Да ли знаш
да још увек те чекам
кад јутром очи отворим
и у стрепњу се претворим
јер све моје зоре
постале су море
од када ти ниси ту
Да ли знаш
да још у себи те чувам
од свих заборава
и ноћних кошмара
да у животу држи ме
сећање само што сан ми
твојим ликом прошара
Да ли знаш
да још увек плачем
свакога дана
када се сетим
да кад ти си пала
и ја сам престао да летим
О да ли знаш
или ја то само још увек желим
у животу да те сачувам
и са смрћу не делим…
…Не питај више
да ли знам и осећам
јер ако знам и осећам
онда желим да полетиш
и наставиш да живиш,
А ако не знам и не осећам
онда ни важно није,
јер живот је такав
па ни њега ни себе
немој да кривиш…
Братислав Богдановић
КАД ЉУБАВ ОСТАРИ… Знам мислиш, ниси што си била да ти кожа није тако нежна и мила нити коса више као фина свила време ти је исписало бору неку и очи лакше пусте сузе да теку Али душа твоја остала је иста помало снена и невино чиста и срце што ти у грудима бије још … Настави са читањем “КАД ЉУБАВ ОСТАРИ…”
КАД ЉУБАВ ОСТАРИ…
Знам мислиш, ниси што си била
да ти кожа није тако нежна и мила
нити коса више као фина свила
време ти је исписало бору неку
и очи лакше пусте сузе да теку
Али душа твоја остала је иста
помало снена и невино чиста
и срце што ти у грудима бије
још је ту променило се није
Зато не тугуј моја драга
године на свакоме оставе трага
оно што се променити не може
није коса нити набори коже
већ љубав што ка теби пламти
да те волим молим те упамти…
Братислав Богдановић
Nudim ti istinu, ti misliš da je laž Oduzimam ti bol, ali bol je tebi draž. Iz mog praznog dlana darujem te Prepepoznaj me i pogledaj me Videćeš srce sveta kroz ove oči moje Videćeš nevidljive ruke što sudbinu kroje. Nudim ti se kao prijatelj, ti osećaš strah Dok govorim moje ti reči oduzimaju dah. … Настави са читањем “Smiri se čoveče, nadji sebe”
Nudim ti istinu, ti misliš da je laž
Oduzimam ti bol, ali bol je tebi draž.
Iz mog praznog dlana darujem te
Prepepoznaj me i pogledaj me
Videćeš srce sveta kroz ove oči moje
Videćeš nevidljive ruke što sudbinu kroje.
Nudim ti se kao prijatelj, ti osećaš strah
Dok govorim moje ti reči oduzimaju dah.
Ne gledaj u zemlju, ka nebu digni glavu
Počuj moj glas i znaćeš da sam u pravu.
Kriješ se, tražiš sigurnost u zagraljaju mase
A njihove stope plam u tvojoj duši gase.
Barem jednom učini ono što želiš ti
Misli za sebe a ne ono što misle svi.
Ne prati druge, idi putem svojim
I radovaću se iskreno uspesima tvojim.
RATNIK SVETLOSTI.. – Daliborka Pitulić Zima teška krv u žilama mrzne, dah ledi, vremenu protok zaustavlja. Vetar zvuke damara bruji, zadah mu ukus krvi nosi. Sve ostalo u tišinu je utonulo. Ako je šta i ostalo . . . Borba je duga napokon skončala . . . Neustrašivo se lice u krvi poraženoga ogleda. . … Настави са читањем “RATNIK SVETLOSTI”
RATNIK SVETLOSTI.. – Daliborka Pitulić
Zima teška
krv u žilama mrzne,
dah ledi,
vremenu protok zaustavlja.
Vetar zvuke damara bruji,
zadah mu ukus krvi nosi.
Sve ostalo u tišinu je utonulo.
Ako je šta i ostalo . . .
Borba je duga napokon skončala . . .
Neustrašivo se lice
u krvi poraženoga ogleda. . .
Mač mu ognjeni
u lešini zadovoljno počiva. . .
Oči u oči sa onim
što svojim sopstvom naziva. . .
A što sada poznati ne može. . .
Pridiže se divovska figura,
pokretom koji mu svu snagu isisa.
Otrže mač iz srca,
sad odveć hladnog i pustog.
Ni krv više ne teče;
Ni jecaji se ne čuju….
Sve je gorki mraz
svojim čeljustima zdrobio. . .
Daliborka Pitulić
СТРАЖАР СНОВА… Сутон је са брега однео дан са звездом првом ти послао сан месец би крадом да те љуби ја твој стражар не дам да те буди приђе ли ближе мач ће да суди Ноћ дуга као твоја коса на образима ти јутарња роса од зиме зебу стопала боса, верни стражар дахом их греје … Настави са читањем “СТРАЖАР СНОВА…”
СТРАЖАР СНОВА…
Сутон је са брега однео дан
са звездом првом ти послао сан
месец би крадом да те љуби
ја твој стражар не дам да те буди
приђе ли ближе мач ће да суди
Ноћ дуга као твоја коса
на образима ти јутарња роса
од зиме зебу стопала боса,
верни стражар дахом их греје
ватрене пољупце по њима сеје
брижно се питајући сунце где је
Јутро је светлом убило таму
тебе самном оставило саму
и како се сан буђењу ближи
ја за њега више не бојим
док заљубљен крај тебе
на мртвој стражи стојим….
Братислав Богдановић
“Demokratski pendreci”manje bole, a “nedemokratski”mnogo više, zbog česte kontrole! Građani koji zbog finansijsko-ekonomskih poteškoća, protestuju i štrajkuju, političari ih samo na jedno uho “čuju” Živko Begović
“Demokratski pendreci”manje bole,
a “nedemokratski”mnogo više, zbog česte kontrole!
Građani koji zbog finansijsko-ekonomskih poteškoća,
protestuju i štrajkuju, političari ih samo na jedno uho “čuju”
Živko Begović