Добродошли!
Peko LALIČIĆ MOJI AFORIZMI: Ako stvarno narod ima vlast kakvu zaslužuje, zar je moguće da smo mi najgori narod? Ja nemam ništa protiv vlasti, a lično bi ih skinuo s vlasti. Čemu prizivati kišu kad kod nas sve drugo pada? DA NIJE ŠTA JESTE, KOD NAS BI OPET BILO CRNO. Bilo – ne povrattilo se. … Настави са читањем “Peko LALIČIĆ, MOJI AFORIZMI”
Peko LALIČIĆ
MOJI AFORIZMI:
Ako stvarno narod ima vlast kakvu zaslužuje,
zar je moguće da smo mi najgori narod?
Ja nemam ništa protiv vlasti,
a lično bi ih skinuo s vlasti.
Čemu prizivati kišu
kad kod nas sve drugo pada?
DA NIJE ŠTA JESTE,
KOD NAS BI OPET BILO CRNO.
Bilo – ne povrattilo se.
Došlo – što pre otišlo.
Ako je čovek naše najveće bogatstvo,
onda ne čudi što smo u oskudici.
Sve što se kod nas proizvodi
na nulu se svodi.
______
ОПРОСТИ МИ… Опрости ми све бесане ноћи све сузе што искапаше твоје очи што сам ти срце згазио лако и пустио те да ме чекаш тако Опрости ми сваку превару моју док сам себично крао љубав твоју што сам на крају отишо с другом и оставио те сломљену тугом Опрости ми све лажи изречене и … Настави са читањем “ОПРОСТИ МИ…”
ОПРОСТИ МИ…
Опрости ми све бесане ноћи
све сузе што искапаше твоје очи
што сам ти срце згазио лако
и пустио те да ме чекаш тако
Опрости ми сваку превару моју
док сам себично крао љубав твоју
што сам на крају отишо с другом
и оставио те сломљену тугом
Опрости ми све лажи изречене
и снове драге свирепо посечене
што сам ти душу ранио свету
гурнувши те у таму и сету
Опрости ми јер ти то умеш
јер незнаш да мрзиш нити да кунеш
Опрости ми молим се и теби и богу
јер ја себи опростити не могу…
Братислав Богдановић
ЈЕСЕН… Јесен у мени тугу и радост буди Тугујем што сунце слабије греје што често морам да се кријем испод стреје тугујем што распуст опет прође и што је време да се од бабе опет кући пође тугујем што лишће у јесен жути па на дрвећу остају празни прути радује ме што у школу поново … Настави са читањем “ЈЕСЕН…”
ЈЕСЕН…
Јесен у мени тугу и радост буди
Тугујем што сунце слабије греје
што често морам да се кријем испод стреје
тугујем што распуст опет прође
и што је време да се од бабе опет кући пође
тугујем што лишће у јесен жути
па на дрвећу остају празни прути
радује ме што у школу поново крећем
и што драго друштво опет срећем
радују ме слатки плодови зрели
и киша што пљушти па ме весели
радује ме што ћу симпатију да видим
а кад је видим да поцрвеним, па се постидим
Ето, шта у мени јесен буди, а сад пст
ја у школу морам људи…
Братислав Богдановић
К О С Т – Пеко ЛАЛИЧИЋ На путу да изађем из себе и нахраним наду запех за кост у грлу као светлосним таласима ношен одбацих своје кости да бих кост био на корак од сниваног одрекох се свих лепота да бих себе једној поклонио ветар ми усправи поглед у даљини угледах себе окошталог како усправно … Настави са читањем “Pesme nedelje avgust 2012 – Bira Ljubodrag Obradović”
К О С Т – Пеко ЛАЛИЧИЋ
На путу да изађем из себе
и нахраним наду
запех за кост
у грлу
као светлосним таласима
ношен
одбацих своје кости
да бих кост био
на корак од сниваног
одрекох се свих лепота
да бих себе
једној поклонио
ветар ми усправи поглед
у даљини угледах себе
окошталог
како усправно корачам
тада ми кост тихо рече
лагано корачај
иако си кост
срце те води
а ја сам твоје јутро
подне
и вече
© Пеко ЛАЛИЧИЋ
ПЕТАК – Борислава ДВОРАНАЦ
Борислава ДВОРАНАЦ
ŽUDNJA – Svetlana Djurdjević
…i nek me nema
u osmehu tvome
začaurene strahom
obložene očajem
nek ne budem ni tema
sećanju nijednome
…i nek me nema
u uzdahu tvome
izbrazdane sumnjom
zaslepljene sujetom
nek ne budem ni sena
praštanju iskonskome
…i nek me nema
u jecaju tvome
obnevidele čežnjom
otupele željom
nek ne budem ni pena
talasu izgubljenome
…i nek me nema
u radosti tvojoj
okovane setom
odbačene grehom
nek ne budem ni htenje
traženju prokletome
al^ nek me ima
u čekanju tvome
u zenici tvojoj…
nadanju obojenom slutnjom
utisnutom na licu tvome
neugaslom žudnjom
© Svetlana Djurdjević
Umeće življenja – Sanja Petrović
Mili,
bilo bi dobro
kada bi negativne emocije
mogli da odstranimo
onako kako odstranjujemo
izrasle nokte
bez napora, bezbolno, rutinski
pa ono što je ostalo
da oblikujemo s uživanjem
u dokolici.
© – Sanja Petrović
ЧЕЖЊА… Чезнуо сам да те сретнем и освојим да ме заволиш да крај тебе постојим у љубави са тобом да остварим сан сретан да живим и ноћ и дан Чезнуо сам да вечно потраје љубав што дадох да се и мени даје да крај тебе умрем спокојан радо не жалећи што ти срце и душу … Настави са читањем “ЧЕЖЊА…”
ЧЕЖЊА…
Чезнуо сам да те сретнем и освојим
да ме заволиш да крај тебе постојим
у љубави са тобом да остварим сан
сретан да живим и ноћ и дан
Чезнуо сам да вечно потраје
љубав што дадох да се и мени даје
да крај тебе умрем спокојан радо
не жалећи што ти срце и душу дадо
Чезнуо сам да ћеш брзо да се вратиш
мислио да ме волиш, да и ти патиш
да заборавити не можеш дане сретне
док у болу писах ти песме сетне
Чежња што боли тугом ме слама
у самоћи плачем, а ти ниси сама
од чежње за тобом смрт нек ме спаси
ти сретна заборави волела ме да си…
Братислав Богдановић
МАРИЈА … У свету мом другарство представља једно велико царство у царству том велика је свита ал једна Маки највише се пита од те моје драге Марије плаше се злобе млађе и старије свакога дана у стопу ме прати често кући заборави да се врати Цартсво велико проблема пуно питоми змај ватру је суно дигла … Настави са читањем “МАРИЈА …”
МАРИЈА …
У свету мом другарство
представља једно велико царство
у царству том велика је свита
ал једна Маки највише се пита
од те моје драге Марије
плаше се злобе млађе и старије
свакога дана у стопу ме прати
често кући заборави да се врати
Цартсво велико проблема пуно
питоми змај ватру је суно
дигла се фрка устала раја
царевини мојој да донесе краја
ал не даде моја Маки
заједно смо силу јаки
змаја дави, гуши, стеже
рају плаши па сви беже
оста мени моје царство
спасило га баш другарство
Маки моја досад драга
вреднија си од сваког блага
у таквој машти дружење нам јача
пуно је смеха, а мало плача
досада просто сама бежи
сакрије се па само режи
другарство ово трајаће вечно
а ти Маки заувек живи срећно..
Братислав Богдановић
Борислава ДВОРАНАЦ ПЕТАК Деведесет и првог дана Милиони торби се спремају. Они ме чекају, а не знају. Стране су ми њиве, и мирисне шљиве, И све што је било моје, далеко је! Све птице трче свом лугу, У загрљај лети друг другу. Нека нова лица и понеки осмех Боже, какав је то грех ? Бујице … Настави са читањем “Борислава ДВОРАНАЦ, П Е Т А К”
Борислава ДВОРАНАЦ
ПЕТАК
Деведесет и првог дана
Милиони торби се спремају.
Они ме чекају, а не знају.
Стране су ми њиве, и мирисне шљиве,
И све што је било моје, далеко је!
Све птице трче свом лугу,
У загрљај лети друг другу.
Нека нова лица и понеки осмех
Боже, какав је то грех ?
Бујице људи жуборе далеко, све даље,
А мене туга мори.
Неко ме туче; не, за нос вуче,
Сама, усред белог дана.
Све се креће, а ја грлим мече.
Опет бруји, њишти, пишти…
Муке без те руке !
У строју птица слушам гласе
Ал’ оне кажу, зна се,
Делим храну да залечим рану.
_______________________________
Из књиге ,,Ледени људи”, 2010
Пеко ЛАЛИЧИЋ К О С Т На путу да изађем из себе и нахраним наду запех за кост у грлу као светлосним таласима ношен одбацих своје кости да бих кост био на корак од сниваног одрекох се свих лепота да бих себе једној поклонио ветар ми усправи поглед у даљини угледах себе окошталог како усправно … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, К О С Т”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
К О С Т
На путу да изађем из себе
и нахраним наду
запех за кост
у грлу
као светлосним таласима
ношен
одбацих своје кости
да бих кост био
на корак од сниваног
одрекох се свих лепота
да бих себе
једној поклонио
ветар ми усправи поглед
у даљини угледах себе
окошталог
како усправно корачам
тада ми кост тихо рече
лагано корачај
иако си кост
срце те води
а ја сам твоје јутро
подне
и вече
*Даљина у очима. Писак воза. Да ли је све око њега бело или сиво, или је живот заиста безбојан?! Поглед у празно. Сећање. Она лепа и разиграна, лака као мирис пролећа, жури му у загрљај. Он поносан, висок, изгара љубављу. Сусрет… и врисак! Даљина у срцу. Тутњава воза. Сада знам: живот је црн. А можда … Настави са читањем “Rajevskom u čast 2012 – 25.08.2012. – G. Adrovac”
*Даљина у очима. Писак воза. Да ли је све око њега бело или сиво, или је живот заиста безбојан?! Поглед у празно. Сећање. Она лепа и разиграна, лака као мирис пролећа, жури му у загрљај. Он поносан, висок, изгара љубављу. Сусрет… и врисак! Даљина у срцу. Тутњава воза. Сада знам: живот је црн. А можда је тама испунила празнину у срцу, у души, у очима. Можда сам слеп, или сам био слеп? Слепило спасава. Она под точковима воза, љубав под точковима судбине. А ја путујем… путујем… путујем…*
JUTRO NA DAR Ovo je čini mi se najlepše jutro, dok zracima sunce kreće da voli me, otvaram polagano oči, uzdahnem, ko da se radjam svetlost poli me! Sve gušci talasi koji nadolaze, nagone na pokret poput ekstaze, plima pa oseka, a plovim ja, hvala onome što ovako “kazni me”! Ruže se po meni prosipaju … Настави са читањем “JUTRO NA DAR – Miladinović Sandra”
JUTRO NA DAR
Ovo je čini mi se najlepše jutro,
dok zracima sunce kreće da voli me,
otvaram polagano oči, uzdahnem,
ko da se radjam svetlost poli me!
Sve gušci talasi koji nadolaze,
nagone na pokret poput ekstaze,
plima pa oseka, a plovim ja,
hvala onome što ovako “kazni me”!
Ruže se po meni prosipaju niodkuda,
ali, ja ih vidim i to je očaravajuće…
Zlatne se iskre pletu ko mreže,
leptiri mašu krilima najezde!
Seni igraju ples zlatnih odaja,
čas u jednom pa drugom uglu….
O, Bože koliko samo lepote,
u jednom bajkovitom trenutku!
Odjenom svila crvena prosu se,
ispred mojih nogu samo kada kročih,
i ruka što blista pozva me ka sebi….
O, srećo moja hocu, kako nebih!!!!
Dar, pa ovaj dar, ja čekam danima,
sve je zaista razoružavajuće,
a, ja se nisam ni zahvalila,
ni klekla, ni suzu sreće pustila,
to je razočaravajuće!
Ali, sve nestade sem ruže u ruci,
i staze sto polako bledi!
Ne, ja ovo zaista nisam sanjala…
Jutro na dar!
O, hvala TEBI!
© Miladinović Sandra