Добродошли!
САХРАЊЕНИ СНОВИ… У бескрају моје душе тражим гробље да сахраним наше снове на споменику уклесаћу име твоје нек га носи пошто уби срце моје У сутону мог живота својом руком закопаћу сваку жељу што сам снио сузе и крв што сам лио да би тебе освојио А ти срећо само баци један грумен земље ове … Настави са читањем “САХРАЊЕНИ СНОВИ… једна за снове”
САХРАЊЕНИ СНОВИ…
У бескрају моје душе
тражим гробље да сахраним
наше снове
на споменику уклесаћу
име твоје нек га носи
пошто уби срце моје
У сутону мог живота
својом руком закопаћу
сваку жељу што сам снио
сузе и крв што сам лио
да би тебе освојио
А ти срећо само баци
један грумен земље ове
на све жеље на све снове
и на мртво тело моје…
Братислав Богдановић
PETAK TRINAESTI Samilost tražim usred panike, da nisam grešila zato što želim, htela sam samo u ovom sutonu, da opstanem u haljinama belim! Htela sam reči da mi zvuče, onako andjeoski milozvučno i jasno, da mi duša miriše na tamjan, a, nisam znala da je to opasno! Da budem mudra kao zmija, a, bezazlena poput … Настави са читањем “PETAK TRINAESTI – Miladinović Sandra”
PETAK TRINAESTI
Samilost tražim usred panike,
da nisam grešila zato što želim,
htela sam samo u ovom sutonu,
da opstanem u haljinama belim!
Htela sam reči da mi zvuče,
onako andjeoski milozvučno i jasno,
da mi duša miriše na tamjan,
a, nisam znala da je to opasno!
Da budem mudra kao zmija,
a, bezazlena poput goluba,
tajna je neba i svanuća,
stotina posrnuća i nezgoda!
I usred najvećeg veselja,
kamen se na putu ispreči,
srce zastane kao da umirem….
Ko će mi sada u pomoć priteći?!
Sama ostajem uvek u boli,
kada sam u krvi do kolena,
petak trinaesti kada mi dodje,
a, duša grca od silnih nevolja!
Tad vitez iz magle odnekuda
naidje,
sa oklopom na silnom vrancu!
Iz izmaglice topot kad začujem,
znam da je reč o starom znancu!
Ne znam mu ime, ni poreklo,
ni čas rodjenja, niti pitam!!!
Dovoljno je da me pogleda
i stisne ruku – tad sve pročitam!
© Miladinović Sandra
БЕСМРТНА ЉУБАВ… Гледам те док пролазиш крај мене опчињен тобом из груди уздах ми крене препознах одмах твоју лепоту осећам волео сам те и у прошлом животу Твој корак лак и мирис косе подижу ме некуд у облак носе жеља се буди вртоглаво расте сад знам ниси само плод маште Приђи ми ближе да осетим … Настави са читањем “БЕСМРТНА ЉУБАВ… једна за љубав вечиту”
БЕСМРТНА ЉУБАВ…
Гледам те док пролазиш крај мене
опчињен тобом из груди уздах ми крене
препознах одмах твоју лепоту
осећам волео сам те и у прошлом животу
Твој корак лак и мирис косе
подижу ме некуд у облак носе
жеља се буди вртоглаво расте
сад знам ниси само плод маште
Приђи ми ближе да осетим дах
подилази ме језа, хвата ме страх
из сна си сишла постала јава
чежња ме гони љубави права
Видиш ме, очи ти ко бисер сјаје
тело ти се ломи и оно ме препознаје
руку ми дајеш, а она ме пече
опет заједно, време више не тече…
Братислав Богдановић
ТЕОДОРА… Моја другарица Теодора у машти ми је гусар Црног мора и док сабљу она носи ветар спава у њеној коси Бркове страшне она нема ал пет морнара среди без проблема ничег се она на мору не боји за другарство бориће се док постоји Заједно битке ми смо биле никада једна другу нисмо оставиле чудовишта … Настави са читањем “ТЕОДОРА…једна другарска”
ТЕОДОРА…
Моја другарица Теодора
у машти ми је гусар Црног мора
и док сабљу она носи
ветар спава у њеној коси
Бркове страшне она нема
ал пет морнара среди без проблема
ничег се она на мору не боји
за другарство бориће се док постоји
Заједно битке ми смо биле
никада једна другу нисмо оставиле
чудовишта мрка разна
пред нама постају врло мазна
А кад из маште пробудим ја се
Теодорини осмеси живот ми красе
када ми оловку позајми радо
схватим другарство је највеће благо
Заједно ми смо у машти и на јави
и док се свашта мота по нашој глави
ја знам Теодора је мој друг прави…
Братислав Богдановић
POLA JABUKE Čekam te na onom raskršću želja, gde jak vetar mi kosu mrsi! Ići ću desno, pravo ka tebi, znaću da ti si u masi ljudi! Možda daleko negde na jugu, uživas na obali uz šum talasa, ili si na istoku gde sunce izlazi, opčinjen lepotom njegovog zalaska! Čekam te na onom raskršću nade, … Настави са читањем “POLA JABUKE – Miladinović Sandra”
POLA JABUKE
Čekam te na onom raskršću želja,
gde jak vetar mi kosu mrsi!
Ići ću desno, pravo ka tebi,
znaću da ti si u masi ljudi!
Možda daleko negde na jugu,
uživas na obali uz šum talasa,
ili si na istoku gde sunce izlazi,
opčinjen lepotom njegovog zalaska!
Čekam te na onom raskršću nade,
gde osmeh mi mami svaki tren,
ne, ja ništa nedam da kvari,
moj sjaj u očima i rumeni ten!
Dok slušam muziku u nekom baru,
i držim u ruci nečije ruke,
čekam te uvek, jer samo sanjari,
veruju o mitu polovine jabuke!
© Miladinović Sandra