MISIJA KNJIGE
Lista se knjiga sama na vetru,
i recenice putuju u etar,
kao leptiri sarenih boja,
il’ ogrlice od cilibara,
poput krila galeba nad olujnim morem,
sto spretno glavu od najezda spasava,
i slece hitro u vrleti carobne gore….
Odlaze i one nekud da ih vole!
Putuju strancu puste u nadi,
da ce ih primiti tako culno,
da ce ih pamtiti, ko niko shvatiti,
one su pitke ko vino rujno!
Uzdrhtale se tako raduju,
ali, ipak u cudu potajno strepe,
bojazljivo cuvaju se svake povrede,
a, nevino ruke pruzaju kao dete!
Ne vidi svako njene korice,
ni naslov sto govori o sustini,
a, zeljna je ko mlada nekada ljubavi,
na krstu ogoljenoj sto negde zivi!
Taj, dodir i neznost, sto iscekuje,
mora da bude sa dusom spleten,
otvara stranicu za stranicom….
Ko li je taj sto mu mreze plete?!
Otkriva tako dveri svojih tajni,
ukazuje na puteve i razne smerove,
mirise na trave bajne lekovite,
na nova jutra i prolece!
Rane zaceljuje, posto ih otovori,
zagonetke teske resava…
Ne, ona nikom ne da da odmori,
misija joj je da drugima duse spasava!
© Miladinovic Sandra
