BIŽUTERIJA
Peku me vatre,
sprže mi misao,
zaborav poput koprene mi bacaju!
Bodu me koplja,
dušu mi kopaju,
snove od vapaja mi u mreže hvataju!
Vežu mi ruke,
da grlim ne daju,
ni dodirom lepotu brane da osetim!
Prete mi reči,
da dišem zabranjuju,
ni tren da zaboravim, ni da poletim!
Kradu mi nadu,
kite se lažima,
od zlata prave bižuteriju!
Oči mi vade,
bol da ne prestane,
strah mi gone u histeriju!
Snove mi rasteruju,
u bdenje do ludila,
ko da razume ovu misteriju?!
Iskru mi gase,
slobodu proteruju,
pozornicom bez smisla moral oblikuju!
Korak mi brane,
horizont zamagljuju,
“moćnim” rečima ispisuju istoriju!
Pesmu mi guše,
note mi brišu,
nema ostajem kraj polomljene gitare!
Ali, neobjašnjiva sila me nagoni
da ponovo ustanem,
i živim sa prošlim – za nove dane!
© Miladinović Sandra
