Дан: 25. август 2012.

СПАВАЈ МИ СРЕЋО…

СПАВАЈ МИ СРЕЋО… У грудима ми се отима крик бежим од њега претварам га у стих корачам некуд, а саплиће ме трава у несрећи мислим то је твоја коса плава Сутра не постоји већ само јуче твој осмех ме гони у прошлост вуче сећање живо слама ме док патим проклињем судбу у живот да те … Настави са читањем “СПАВАЈ МИ СРЕЋО…”

СПАВАЈ МИ СРЕЋО…

У грудима ми се отима крик
бежим од њега претварам га у стих
корачам некуд, а саплиће ме трава
у несрећи мислим то је твоја коса плава
Сутра не постоји већ само јуче
твој осмех ме гони у прошлост вуче
сећање живо слама ме док патим
проклињем судбу у живот да те вратим
У жељи да смрт ослободи ме туге
освести ме плач и помисао на друге
спавај ми срећо ево ти мој дах
не бој се мрака не мисли на страх
почивај и сањај живот што беше ту тик
јер ти си жива док у нама живи твој лик..

 

Песма је проистекла из болног осећаја емпатије након прочитане вести да је једна девојчица у основној школи изненада преминула на часу.

Братислав Богдановић

Борислава ДВОРАНАЦ, К Е Р

Борислава ДВОРАНАЦ К Е Р Као кер на њиви моја душа живи. Пита се шта је згрешио, Зашто је кажњен да буде сам. Плаши се звукова у тами. Храну му отимају силници. Он не мари. Жели да се врати кући, газди, Ал нема где. Тамо њему више није место. Неко друго куче тим двориштем лаје. … Настави са читањем “Борислава ДВОРАНАЦ, К Е Р”

Борислава ДВОРАНАЦ

К Е Р

Као кер на њиви моја душа живи.
Пита се шта је згрешио,
Зашто је кажњен да буде сам.
Плаши се звукова у тами.
Храну му отимају силници.
Он не мари.
Жели да се врати кући, газди,
Ал нема где.
Тамо њему више није место.
Неко друго куче тим двориштем лаје.
Мора да престане да рони сузе.
Да схвати да никада неће да се врати.
Да се задовољи са то мало хране.
Ретким благим додиром очију бившег газде.
Да преживи,
Јер носи нови живот у себи.
Једно мало куче на њиви лаје.
Чува га кер од свих
И од бившег газде.
Научио је сам да преживи на пустој њиви!
__________________________________________
(,,Ледени људи”, истоимени циклус, 2010.)

Peko LALIČIĆ, Iz ,,VRTOGLAVICA UMA”

Peko LALIČIĆ Između čekića i nakovnja smo – zbog velike nužde. Kad god nam se neko veliki ispreči, setimo se kondoma. Svi koji nose jaja, nemaju muda. Imam Sidu. Nemam alternativu. Ne vucite me za jezik, već pišam uz vetar ! _____________________________ (,,Vrtoglavice uma” 2007.)

Peko LALIČIĆ

Između čekića i nakovnja smo –
zbog velike nužde.

Kad god nam se neko veliki ispreči,
setimo se kondoma.

Svi koji nose jaja,
nemaju muda.

Imam Sidu.
Nemam alternativu.

Ne vucite me za jezik,
već pišam uz vetar !
_____________________________
(,,Vrtoglavice uma” 2007.)

СРЦЕ…једна за срце

СРЦЕ… Стој ти што куцаш у грудима мојим стани на трен као да не постојим пусти нек заборавим и сећање убијем да чежња што боли напусти душу што воли Стани и не куцај по осећањима, не кажњавај зато што волим, јер за љубав нећу да молим утихни и не лупај више, пусти крв врелу да … Настави са читањем “СРЦЕ…једна за срце”

СРЦЕ…

Стој ти што куцаш
у грудима мојим
стани на трен
као да не постојим
пусти нек заборавим
и сећање убијем
да чежња што боли
напусти душу што воли
Стани и не куцај по осећањима,
не кажњавај зато што волим,
јер за љубав нећу да молим
утихни и не лупај више,
пусти крв врелу да се стише
нек заборав
на њу сваку успомену обрише
А кад све нестане
и мисао и сан
и сећање на сваки дан
кад спознам
да нигде у мени нема је
ко ни кап кише
ти немо остани,
не закуцај ни јаче ни тише
јер без ње
и нема разлога да куцаш више…

Братислав Богдановић

ПРОЛЕЋЕ…

ПРОЛЕЋЕ… Ево стиже опет то пролеће врати нам сунце и прегршт среће и док то гледам несто ме чуди какве ли какве у мени бујају ћуди Око плаво неда ми мира док га гледам срце ми свира мислим сад ће осецај да прође ал све поквари то пролеће сто дође Мирише цвеће, дрвеће, трава а … Настави са читањем “ПРОЛЕЋЕ…”

ПРОЛЕЋЕ…

Ево стиже опет то пролеће
врати нам сунце и прегршт среће
и док то гледам несто ме чуди
какве ли какве у мени бујају ћуди

Око плаво неда ми мира
док га гледам срце ми свира
мислим сад ће осецај да прође
ал све поквари то пролеће сто дође

Мирише цвеће, дрвеће, трава
а мене од тог дечака боли глава
не видим сунце и одсјај блага
памет ми узе његов осмех драг

Сто од љубави не могу да живим
ја свет сто буја и пролеће кривим
у зао час оно је дошло
боље да није можда би ме прошло

Кад ће та зима ил боље лето
да ми помогну да заборавим све то
јер ако пролеће дуже потраје
срце сто за њега куца почеће да ме одаје…

Братислав Богдановић