Дан: 6. јул 2012.

Пеко ЛАЛИЧИЋ

ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ

Стоглаво
бахато
бандоглаво
бесавесно
профитерско
убибоже
пљачкашко
ојађено
хушкашко
плачно
шашаво
ретко виђено
нема црње
братоубилачко
осакаћено
никоје време
време несоја
црно време
време смрти
ђаво нам западни посла

у рафове смести несаницу
обећања у хладне радијаторе
па нам уместо хлеба очи Запада
нуди
уместо млека
мед и млеко
само да по његовој мери
буде
да он узме своје
__________________________________________
Из књиге ,,СУНЦЕ У ОТКОПУ”
– циклус ,,Ђавоље време”
Рудник бакра Мајданпек и ИП ,,Терција” Бор, 2012.
(Поводом 50. годишњице рада РБМ)
– Рецензент: Ана Хранисављевић
-Лектор: Ана Самарџић

АНА ХРАНИСАВЉЕВИЋ
Поговор књизи ,,СУНЦЕ У ОТКОПУ” Пека ЛАЛИЧИЋА

СУНЦЕ У ОТКОПУ, БАКАРНИ ГРАД У ПУНОМ СЈАЈУ

Песничка збирка Сунце у откопу, књижевника Пека Лаличића, поетски је пресликач нашег времена, егзистенцијалне и грчевите борбе настале услед кризе хуманитета, која је данашњицом достигла своју кулминацију и врхунац апсурда. Против злоруде стихије човек се одувек борио, свим снагама и расположивим средствима. Откривајући Сунце у откопу, удруженим силама, алхемијом речи, песник и рудар кале и надахњују дух и тело здравим витализмом – песник то чини пером и песмом, а рудар егзистенцију осмишљава голим рукама.
Три песничка циклуса – Сунце у откопу, Ђавоље време, Отпор лудости, заправо су фрагменти једне особене стварности, делови мозаика који теже тоталитету, заокружености, која се постиже, симболички насловљеном, завршном песмом – Крила су сунце.
Први циклус, по коме је насловљена збирка, посвећен је рударима и рударењу, које, симболички схваћено, постаје манир, вид егзистенцијалне борбе. Средишњим мотивом циклуса Сунце у откопу постаје бакар, тај бисер Хомоља (Песма бакру): Коб си наша/ватра и жетва. Бакар, хвалоспевно и метафорички опаван, постаје основна животна материја, елементарна супстанца. Обувши рударске чизме, одмеривши свет озбиљним погледом испод обрва рудара, субјект овог циклуса трчи за сном, који симболички израста у сунце (Сунце у откопу; Августовска); јури пределима црвеног града, коме се осмехују бокори ружа. Основни амбијент првог циклуса дочаран је сликама бакарне ноћи у којој гвоздене але гутају брда (Бакарна ноћ). Први циклус просторно је везан за један локалитет – за Хомоље,(Град који греју два сунца) град рудара – Мајданпек.
Процветасмо из бакра
И ти са нама.
(Песма Мајданпеку)
Други циклус Ђавоље време, описује ратно време, оно проживљено и преживљено, дочарано квалификативом никоје, братоубилачко или пасје време са доминантном бојом црнила. То је циклус посвећен успомени на страдање нашег народа током NATO бомбардовања, дакле, догађајима из наше блиске прошлости. Песме овог циклуса, заправо су песме упозорења и отрежњења, јер није све што стиже са запада мед и млеко, упозорава песник. Описавши Време ратно и Време смрти као негацију живота и обесмишљавање човековог постојања, песник поручује да хуманост мора да победи, као и вера у човека,пријатеља,друга, свеопшта љубав и лепота, коју песник, противник сваког вида насиља и убијања, као кроз Молитву, несебично тражи за све људе. Треба пронаћи праву меру ствари, појединац мора постати оличење свог народа, не би ли уградио себе у темеље будућег, те израстао до царства небеског, бесмртан и неуништив, у име Свете Лазреве земље, (Пркос песмом; Србијо, ти бар имаш себе).
Нашавши се на прагу XXI века, ослободивши се сени прошлости и осећања језе и страха, измиривши минуло са будућем, вративши се коренима и културном наслеђу, пруживши Отпор лудости (трећи циклус), читалац на особен начин доживљава песнички свет збирке Сунце у откопу Пека Лаличића. Бела птица анђеоског лика, са маслиновом гранчицом у кљуну, најпожељнија је авијација модернитета.
Заљубљеник сам и људе,
Птице и воде
које ме у песме воде.
То сам и јуче знао,
зато сам и певао.
ЗАТО И ПЕВАМ.
( Палимо ватре љубави )